15. јул 2012.

Слични резултати су, какио наводе Новости, добијени и после пописа у Мађарској и Словенији, где је регистровано 3.816, односно 38.964 припадника српског народа.

- Према државним пописима у земљама исељавања последње деценије нестало је пола милиона Срба. Само у Америци и Аустралији нестало је из пописа 400.000 наших људи. Нестало је и 12.000 Срба у Словенији, где је попис био нетачан, јер у дежели живи најмање 50.000 Срба. Прави разлог за нестанак Срба је политички, јер се у Словенеији врши притисак на убрзану асимилацију Срба. Што значи и губитак нашег националног инденитета - тврди Раде Бакрачевић, лидер српске заједнице у Штајерској.

Нестајање Срба у пописима у земљама расејања је проблем са којим се суочавају готово све српске заједнице. Многе од њих су се посебно спремале за пописе, који су одржани 2011. године у чак двадесет страних земаља. У САД је Конгрес српског уједињења обавио припреме за попис, а у Аустралији то су учинили Амбасада Србије и Епархија аустралијско-новозеландска.

- У америчком пописном листићу није било одредбе о националној припадности, па смо ми успели да се у Стејт департменту изборимо да се отвори одредба број девет, у којој се уписивало које сте расе. Нашим људима смо саветовали да у тој рубрици пишу да су Срби - рекла нам је Мирјана Самарџић, председница КСУ из Сан Франциска.

Ранији попис у Аустралији националну припадност је одређивао према месту рођења, па су у Србе убрајани само људи који су родом из Србије, а не и они из других српских земаља, објашњава владика аустралијско-новозеландски Иринеј и додаје:

- Црква и Амбасада Србије су водили кампању да се наши људи масовно изјашњавају као Срби приликом новог пописа.

Показало се, међутим, према прелиминарним подацима САД и Аустралије, да је свој национални идентитет потврдило само 175.000 америчких и 55.114 аустралијских Срба. Попис на Петом континенту је открио да је већина, тачније 15.739, Срба рођена у Србији, 14.717 у Аустралији, а остали у БиХ, Хрватској, Словенији и само њих 49 на Космету.

На питање зашто нестају Срби у дијаспори, др Владимир Гречић, експерт за миграције из Београда, за Новости је рекаоо да наш народ у иностранству нестаје на два начина - статистички и асимилацијом. И да је то део усељеничке политике западних земаља.

- Статистички Срби се бришу из регистра становништва тако што у западним државама приликом пописа житеља не постоји одредба о националном пореклу досељеника. САД и Аустралија су, на пример, користили одредбу "којим језиком говорите у кући", коју су Американци у последњем попису избацили. Зато смо код пописа у САД и на Петом континенту добили веома мали број Срба - објашњава др Владимир Гречић.

Он објашњава да све усељеничке земље, њихове амбасаде и бирои за емиграцију имају веома прецизне податке о свим усељеним лицима и усељеничким визама које су издаване последњих деценија. У тим емиграционим подацима су и Срби са Балкана, али и поред тога усељеничке земље не желе да истичу национално порекло досељеника.

- Подаци о досељеницима, па и о Србима се скривају у западним државама, јер желе да се мигранти што пре утопе у држављанство САД и Аустралије, и да Срби постану нови Американци или нови Аустралијанци - сматра Гречић.

- Прихватањем страног држављанства наши људи остварују многа грађанска права, али и привилегије, које им омогућавају нормалан живот у иностранству. Приметно је, међутим, да Срби због своје националне културе и православне вере, која толерише друге нације и религије, најлакше од свих странаца прихватају држављанство нових земаља и утапају се у средину.

У Аустралији, на пример, чак 93,6 одсто Срба има аустралијско држављанство. Таква ситуације је у САД, Канади, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Француској и земљама Скандинавије. Срби се утапају у страним земљама најчешће да би својим потомцима обезбедили нормалан живот. Саговорници Новости из Америке, Аустралије, Словеније и Румуније, међутим, говоре и о томе да су многи Срби заплашени и неповерљиви према властима у иностранству, јер су као странци осетили дискриминацију и да су због тога престали да превише истичу своје српство.

- У иностранству је лакше бити Србин у души него у животу, јер сви око тебе траже да будеш нешто друго - каже Раде Бакрачевић, лидер штајерских Срба, пореклом из Краљева.

Карта дијаспоре

У дијаспори, процене су, има око 2.500.000 Срба у 90 држава света. Највише их живи у САД, око 560.000, у Немачкој 400.000 Срба, Аустралији 200.000, Аустрији 190.000 и Канади 180.000 људи. Српске заједнице постоје у Хрватској 150.000, Француској 140.000, Швајцарској 130.000, Шведској 70.000, Великој Британији 55.000, Словенији 50.000, Македонији 36.000, Русији 30.000, Румунији 28.000, Норвешкој 20.000, Италији 15.000, Холандији 10.000, Белгији 9.000, Мађарској 8.500, Чешкој 4.000, Словачкој 2.500, Бразилу и Аргентини по 1.500.

Тешко до података

И број од 294.000 наших сународника у свету, који су добили пописивачи Републичког завода за статистику је, сматрају наши из дијаспоре, нетачан. Јер, држава Србија није способна да обави попис у дијаспори. То је огроман и скуп посао. Уз то, неке усељеничке земље не дозвољавају да Србија врши попис наших људи на њиховој територији.

Различите процене о броју Срба

Прецизни подаци о броју Срба у свету не постоје, а процене, како наводе Новости, "пребацују" и четири милиона. Подаци са пописа да у свету живи само 294.000 Срба нису поуздани.

Број Срба у дијаспори питање је на које се деценијама тражи прецизан одговор. Процене о бројности наших сународника у свету крећу се од 294.000, колико су јесенас пребројили пописивачи Републичког завода за статистику, до чак четири милиона, колико сабира држава, али и удружења исељеника. Први прецизнији податак држава ће добити тек за две године, када резултати пребројавања буду размењени са другим земљама.

Бројка од готово 300.000, колико су пребројали пописивачи, јесте поуздана, али не одсликава право стање. Снежана Лакчевић, из РЗС, објашњава да се овај податак базира на основу изјава чланова породица људи на привременом раду и исељеника.

- Реч је о нашим сународницима који имају некога у Србији - објашњава Снежана Лакчевић из Републичког завода за статистику. - Ван овог броја су целе породице које су у иностранству, као и велики број оних који већ генерацијама живе у страним земљама. Прецизан број веома је тешко утврдити, али размена пописних података са европским државама донекле ће изоштрити слику.

Попис становништва, који је по истом кључу одржан у свим европским земљама, (изузев Македоније), омогућиће да до априла 2014. сазнамо колико је Срба у државама ЕУ, као и у онима које у процесу интеграција. До тада ће бити формирана јединствена међудржавна база података из кога ће свака држава видети колико је њених сународника евидентирано у страним земљама. Сабирањем са резултатима пребројавања у САД, Канади и Аустралији, Србија ćе коначно добити колико-толико прецизан податак о нашим људима преко границе.

У Министарству вера и дијаспоре су потврдили да је потпуно прецизан податак о нашим људима у свету готово немогуће добити.

- Наша је процена да је укупан број Срба у региону и дијаспори већи од четири милиона – изјавио је министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић.

- Наша државна политика ту убраја све наше држављане који су из било којих разлога отишли у свет, али и све друге припаднике српског народа, без обзира на то да ли имају држављанство Србије или не.

Пребројавање наших људи у свету отежава велики број грађана који из Србије одлази без одјаве, иако је то законска обавеза. Лутању у проценама доприноси и различит статус наших људи у свету, који се, како наводе Новости, крећу од пуноправних грађана до гастарбајтера са ороченим боравком. Приликом процена о обиму дијаспоре дежурно је и питање третмана људи чије је порекло српско, али који не знају српски језик нити имају било какве везе са матицом.

Срба највише и САД

Српска дијаспора најбројнија је у Америци, где живи око 560. 000 наших сународника. На другом месту је Немачка, где је око 400.000 Срба, а прати је Аустрија са 190.000 и Канада са 180.000 људи. Више од 100.000 људи броје и српске заједнице у Француској, Швајцарској и Аустралији. У Шведској их је 70.000, а Великој Британији 55.000. Већина Срба и њихових потомака окупља се у око 200 храмова СПЦ.

Остају просечно по 13 година

Немачка, Аустрија, Швајцарска и Француска предњаче по броју младих, образованих људи који долазе из Србије. Према подацима РЗС, просечна дужина боравка у иностранству српских грађана је око 13 година, а просечна старост нижа је од републичког просека у Србији и износи 33,5 година.

Према попису из 1971. године, у иностранству је боравио 203.981 становника пореклом из Србије, а десет година касније њихов број се попео на 269.012. Приближно толико наших људи било је и деценију касније, док су 2002. године избројане 414.893 особе, закључују Вечерње новости.