Књигоцид у Хрватској ПДФ Штампа Ел. пошта

На мети14. јул 2012.

У пуној дворани Новинарског дома у Загребу је представљена је књига „Књигоцид – уништавање књига у Хрватској деведесетих" аутора Анте Лешаје, пензионисаног универзитетског професора с острва Корчуле који је 20 година истраживао уништавање великог броја књига писаних на ћирилици и дела српских аутора по Хрватској. „Лешаја је истраживао како су се од 1992. систематски уништавале књиге које се језички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликују од стања духа деведесетих година у Хрватској", рекао је председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац.

 Он је подсетио да је Лешаја своје прве радове на ту тему објавио у сплитском „Ферал Трибјуну", али и у часопису Српског културног друштва „Просвјета".

Пуповац је, како преноси Танјуг, истакао је да је Лешаја вршио компаративно истраживање упоређујући информације које је имао с информацијама које су се деведесетих јављале у медијима и јавности, доказујући да у библиотеци у Карловцу није било уништено 60.000 него 600 књига.

Књижевни критичар Велимир Висковић који је деведесетих био руководилац у Лексикографском заводу „Мирослав Крлежа" одакле је почетком деведесетих на млевење послато 40.000 примерака „Југословенске енциклопедије", рекао је да су у заводу покушали спасити неке од тих енциклопедија, покушавајући да их продају по далеко нижој цени, али су због протеста људи и мале продаје одустали.

„Тако је пропало и мојих 15 година рада колико сам био укључен у пројект рада на тој енциклопедији", рекао је он и истакао да се другачије и није могло у државној установи.

Наводио је примере да су неки библиотекари с нелагодом отписивали и уклањали књиге и додао да му је драго да неки од оних чији су ставови деведесетих бли врло ригидни, сада заступају став помирења.

О еволуцији ставова говорио је и Пуповац, поменувши пример неименованог тадашњег руководиоца који је изјављивао да ће деведесетих државним парама помоћи уклањање књига, „а сада улаже у малине у Србији".

Некадашњи уредник „Ферал трибјуна", новинар и писац Виктор Иванчић подсетио је како су хрватски националисти на главном сплитском тргу сатима спаљивали на стотине примерака „Ферала", које су покупили с киоска, док је полиција све време стајала, не ометајући хулигане.

„Књигоцид у библиотеци на Корчули где је уклоњено и отписано 400 наслова, од тога 19 наслова Бранка Ћопића, био ми је подстрек за даља истраживања, па је и највише је истражен и документован, иако није ни најопсежнији ни најгори", рекао је Лешаја.

Он је указао да је Хрватска јединствена, јер нико није кажњен због уништавања књига, али је кажњен он кад је о томе говорио.

Промоцији књиге коју су издали СНВ и књижевна кућа „Профил" присуствовао је велик број јавних личности Хрватске, од бившег председника Стјепана Месића и сарадника садашњег председника Иве Јосиповића до научника, универзитетских професора и уметника, као и представника српске заједнице, а био је ту и амбасадор Србије у Хрватској Станимир Вукићевић.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић