11. јул 2012.

Бројним изложбама, научним предавањима и представом у Београду је обележено 156 година од рођења светски признатог научника Николе Тесле, као и Дан науке у Србији.

Манифестација ''Теслин дан'' почела је јуче у преподневним сатима полетањем две голубице са прозора зграде Скупштине општине Земун ка Смиљану, завичају Николе Тесле и на тај начин је отпочело целодневно обележавање 156 година од рођења генијалног научника.

Уз подршку Музеја Николе Тесле, синоћ су у Земуну отворене две изложбе посвећене Тесли - „Плави портрет Николе Тесле" у галерији „Икар" и „Честитке Тесли" у земунској „Кули на Гардошу" отворене су вечерас у оквиру манифестације ''Теслин дан'', која се други пут одржава на Теслин рођендан.

Изложбу „Плави портрет Николе Тесле" отворила је Олга Зорић, председница Организационог одбора манифестације „Теслин дан", која је истакла да јој је част што грађани Београда и Земуна могу да виде „Плави портрет Николе Тесле".

Директор Музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић указао је шта је све Тесла даровао човечанству, од чега су најважнији индукциони мотор и радио, подсетивши и да је предвидео и бежични Интернет и мобилне телефоне.

Јеленковић је нагласио да је „Плави портрет", који је урађен 1916. године, једини за који је Тесла пристао да позира и додао да ће остати мистерија како га је његова пријатељица и сликарка, принцеза Елизабета Вилма Љвов-Парлаги, која је урадила портрет, наговорила на то.

Он је навео да је портрет продат на аукцији одржаној 1924. године и да му се од тада губи сваки траг, додајући да је судбина портрета дуго била мистерија за људе који су били заинтересовани за Теслин живот и дело.

На крају се, како је рекао, дошло до сазнања да се то дело налази у Норџе музеју, у уметничкој колекцији њујоршког трговца дијамантима Лудвига Нисена, коју је завештао свом родном граду Хусуму, у Немачкој.

Ауторка изложбе Драгиња Маскарели рекла је да се портрет назива „Плави", јер је Тесла, коме се није допало осветљење у принцезином атељеу, начинио сопствени светлосни аранжман и одлучио да позира под светлошћу јаких светиљки филтрираној кроз плаво стакло.

На изложби се могу видети и принтови портрета које је Вилма Љвов-Парлаги радила, као и принтови позивница за њену изложбу.

На отварању изложбе „Честитке Тесли" у земунској „Кули на Гардошу" Јеленковић је истакао да су изложене честитке које су Теслини поклоници њему слали за рођендане, имендане, Нове године, Божиће, Ускрсе.

„У збирци има и честитки познатих личности, али и обичних људи који су му се дивили'', објаснио је директор Музеја Николе Тесле.

Ауторка ове изложбе Милица Кеслер рекла је да у Музеју Николе Тесле има око 500 честитки које је Тесла добијао. ''Ова изложба прати и историју честитки у поштанском саобраћају, а прве честитке су са самог краја 19. века'', рекла је Кеслер.

Честитке му је, према њеним речима, слало много људи које је Тесла сретао у обичном животу, закључивши да је ''то најдрагоценија интимна прича''.

Поред обележавања Теслиног рођендана данас се прославља и Дан науке у Србији, који се од прошле године званично обележава. С тим у складу, поред отварања неколико изложби одржана је и трибина о новом открићу ЦЕРН-а и бесплатним посетама Астрономској опсерваторији на Звездари која постоји већ 125 година.

Такође, у организацији Регистра националног интернет домена Србије и Музеја Николе Тесле, у галерији „Озон" постављена је изложба „Теслина визија Интернета", инспирисана Теслиним пројектом „Светски систем" из 1900. године.

У фоајеу Скупштине општине Земун отворена је изложба посвећена Тесли, коју је приредило Јединствено удружење проналазача и научника Србије, Црне Горе и дијаспоре, приказан је и филм „Теслино родољубље" аутора Драгана Симеуновића.

Глумац Љубивоје Тадић на Летњој позорници на Гардошу након отварања изложбе ''Честитке Тесли'' извео је представу „Тесла или прилагођавање анђела", а у Музеју Николе Тесле, који ове године прославља 60 година рада, јуче је отворена и изложба ''Дипломе Николе Тесле''.