30. јун 2012.

Видовданске свечаности су обележене у готово свим деловима Македоније где живе Срби – у Скопљу, Тетову, Куманову, на Скопској Црној гори. На Видовдан, делегација Амбасаде Србије у Македонији, положила је венац, букете свежег цвећа и упаљене су свеће у крипти спомен цркве Св. Архангела Михаила, где почивају земни остаци погинулих и умрлих војника у балканским и Првом светском рату, одајући почаст свим страдалима за слободу отаџбине.

Празновањем Видовдана српски народ и Српска православна црква обележили су годишњицу сећања на страдање српске војске која је 1389. године на Косову бранила своје земље и хришћанство од налета моћне Отоманске империје. Видовдан је празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима, важан датум у колективној свести српског народа и темељ колективног идентитета.

У цркви св. Архангела Михаила, задужбини српског краља Александра Карађорђевића, у кратком обраћању амбасадор Србије у Македонији Томислав Ђурин је подсетио на значај Видовдана као датума у свести српског народа поготову за Србе ван Матице. Овај дан је од посебне важности, јер се само окупљањем на значајним местима и датумима из наше историје и подсећањем на погинуле и умрле у свим ратовима може очувати национално биће Срба који живе у расејању.

Но, обележавање Видовдана у Македонији, посебно у Скопљу, и поред свега, сваке године, нажалост, показује да је Срба све мање на оваквим свечаностима.

Сабор

Централни Видовдански сабор на Скопској Црној гори у селу Побожју организовао је Културно-просветни и информативни центар "Вук Караџић" из Кучевишта.

Омладина из неколико села укључена у рад Центра ове године је у дворишту основне школе у селу Побужју организовала пригодан музичко забавни програм коме су присуствовали многи гости из Скопља као и бројни становници овога краја.

У поздравном обраћању заменик амбасадора Србије у Македонији, Душанка Дивјак Томић је похвалила ентузијазам чланова Центра Вук Караџић, подсетивши да је постигнут велики напредак у последње две године на окупљању и раду са младима овог краја.

У наставку програма председник Центра Богољуб Нинић је прочитао Видовданску поруку министра вера и дијаспоре у влади Републике Србије Срђана Срећковића, у којој је наведено да „овога дана треба промишљати о будућности, сетити се да нас пораз може учинити мудријима и сложнијима, свесним значаја саборности, хришћанске вере и српске упорности. То је основа наших живота, нашег деловања и опстанка који никада па ни у најтежим временима не смемо заборавити."

Током вечери чланови КУД Вук Караџић обогатили су овај скуп пригодним музичким нумерама празничне видовданске садржине као и фоклором из Македоније и Србије.

Уједињена српска заједница у Куманову у оквиру видовданских свечаности организовала је низ манифестација међу којима и традиционални турних у малом фудбалу „Видовдан 2012" и свечану академију.
Помен погинулим косовским јунацима и палим српским ослободиоцима одржан је на Видовдан у храму Св. Тројице у Куманову.

Академија

Видовданска академија је одржана у сали Омладинског културног центра „Козјак" у Куманову. У име организатора Уједињене српске заједнице, председник те асоцијације Часлав Јовановић је поздравио све учеснике и госте.

Поздравним указивањем на значај видовданских обележавања и вековних порука слободарског српског народа и на данашње савремене околности обратили су се и амбасадор Србије у Македонији Томислав Ђурин и градоначелник Куманова Зоран Дамјановски.

У културно уметничком програмском делу Видовданске академијеу учествовали су чланови Хора и Камерног оркестра „Кир Стефан Србин" из Смедерева и руске фолклорна вокалне групе „Славјанка" из Скопља.

- Навршило се 623 године од Боја на Косову који је означио почетак губитка слободе нашег народа, али се истовремено навршава 100 година од Кумановске битке која је означила победу и повратак давно изгубљене слободе за све православне народе на Балкану, указао је на почетку Видовданске беседе на академији у Куманову, професор Добривоје Стошић.

Он је подсетио да је много тога о Боју на Косову забележила наша историја, а још више народ и народна песма. Све то можемо да изразимо кратком реченицом да је то била „велика народна погибија и да ништа више није било као пре боја". Косово је за српски народ постало мера његове највеће жртве. Косово је међа времена и историје и да се све дели: до Косова и од Косова. До Косова је српски народ имао мермерне и монументалне доказе своје снаге и величине, свога постојања и своје историје. Од Косова сви докази остају само у сећањима, у језику, у песмама епским и гуслама, у свести, у свему духовном.

- Косовом ће се српски народ одређивати у историји, у трајању, у битисању, пред другима али и пред самим собом. Одређиваће се филозофски, психолошки, етички и етнички. Нема свеобухватнијег појма једнога народа који се, као што се може код нашег народа, код Срба, сажети у само једну реч – КОСОВО. Ова реч је изузетно помињана широм света на крају 20. и почетком 21. века. Косово је Србе водило у збегове и сеобе, у истрајавања, у хајдуке и ускоке, у страдања. За Косово су Срби чували душу и под претњом набијања на колац и печења на ражњу. Косово је, надахнуто речено, душа српска, његова рана незацељена, крв његова, његова клетва и молитва, његово памћење и његова колевка у којој је свако дете са сваком капи млека из мајчиних груди примало и свету причест и завет: умирање за слободу и мржња према ропству. Косово је непресушно духовно врело које су наши преци остављали у аманет својим потомцима да их надахњује снагом и истином, да би се усправни и достојанствени одржали кроз векове и како би, између ропског понижења и смрти увек изабирали смрт као вечни живот, као вечно трајање, као царство небеско, истакао је Стошић.

„Верујем да је цар Лазар могао да изабере и царство земаљско: да савије кичму и клекне на колена и тиме одрекне свом народу право на име и слободу на господарење својим огњиштем и својом душом. Да су се томе приклонили Косовски јунаци, сигурно би сачували свој живот и своје земаљско благо, али би заувек угасили чежњу за слободом. Да су они тако учинили, никада српски народ не би имао Карађорђа у Орашцу, ни Милоша у Такову, не би било ни Његоша, ни Вука Мандушића ни Филипа Вишњића, ни старог Вујадина, ни Хајдук Вељка, ни Мркоњића у Невесињској пушци, не би било ни престолонаследника Александра на Куманову, ни Бојовића на Брегалници, ни Степе на Церу, ни Мишића на Колубари, ни мајора Гавриловића на Дунавском кеју у Београду, ни етике српских ђака и њихових професора у Крагујевцу... Не би било ни гусала, ни српског имена, ни Косова..."
Честити кнез Лазар и његова војска учинили су овај дан вечним. Видовдан је дан у коме је увенуо најлепши цвет српски. Видовдан је дан туге и поноса. Дан пада и славе. Дан смрти и у истом дану час васкрсења.

На крају, у беседи Стошић је поручио да Видовдан тражи и од садашњих генерација, да у духу православља, и отрежњење и освешћење. Видовдан тражи очишћење од мржње, од братске неслоге. Видовдан тражи спокој под небом Косовским и небом Србије и света: слободу, мир, слогу, правду, духовно и материјално поуздање.
И зато поносимо се својим прецима и оставимо светлу будућност нашим потомцима.

Оно што је најлепше и најузвишеније наш народ је оставио у епској песми, у предању. Оставио је венац народних драгуља косовским јунацима. Један од најлепших цветова у том венцу је „Смрт мајке Југовића". Ту песму је казивала Ива Фуруновић.

Гости из Смедерева извели су песме „Косово", композитора и диригента хора, Милана Т. Илића, на текст Вере Хорват, и „Смедерево". На крају су извели и дечју оперу „Сврбећа брда", Рајка Максимовића, на текст Будимира Нешића у режији Ивана Клеменца. Као солиста је наступио Горан Крнета, уз камерни оркестар и концерт мајстора Мирослава Павкловића под дириговањем Милана Т. Илића.

Рецитал

Поводом Видовдана пригодну свечаност у Тетову је организовало Удружење Срба и Македонаца. На свечаности су у програму учествовали Миодраг Николић и Марија Стефанова који су у рециталу извели песме Видовдан, Јечам жела Косовка девојка, Александра Спиридиса,

Позоришни уметник Раде Наумчевски је кроз рецитал евоцирао успомене и сећања на јунаке Косовског боја, а изведене су и песме посвећене Грачаници и порукама славног српског страдања за слободу и одбрану православља на Видовдан 1389. године.