08. јун 2012.
Зорица Сентић, Српкиња која живи у Кану, у Француској, већ неколико година прикупља књиге за сеоске библиотеке у Србији. Aкција "Дарујмо реч" се наставља књижевним вечерима, у Нишу 13. јуна и Сврљигу 14. јуна. Улазница је књига.
Као део хуманитарне акције „Дарујмо реч", ауторка позива публику да добровољним прилогом - једном (или више) књигом - помогне сеоским библиотекама у Србији.
Књижевно вече ће се одржати и у Сврљигу, 14. јуна. Зорица Сентић, Српкиња из Француске, која је тек у петој деценији живота поново научила давно заборављени матерњи језик, је покретач хуманитарне акције „Дарујмо реч". На матерњем српском језику пише поезију.
Књишки неимар
Овом акцијом Зорица Сентић је пожелела да оплемени једну заборављену школску библиотеку у селу Левосоју, крај Врања, родном селу своје мајке. Успела је да од Министарства дијаспоре добије штанд на Сајму књига који је био у току. Ту је прикупила 5000 књига.
Убрзо је на интернету постављен блог "Дарујмо реч", а Зорица је сама или са пријатељима почела да обилази градове по Србији и сакупља књиге за села. Једини услов за њене песничке вечери је да посетиоци понесу по неку прочитану или непотребну књигу из своје кућне библиотеке. Неки су поклонили и по 50 књига.
Данас њена акција "Дарујмо реч" има на стотине поклоника. Србија има око 4800 села и посао јој неће бити лак.
Зорица је за свој рад од Педагошког покрета Србије добила годишњу награду "Васа Пелагић" за врхунска остварења у образовању 2009. године.
Гошћа Споне
У веома пријатној атмосфери Зорица Сентић је лане фебруара месеца била гост Споне где је у просторијама Културно-информативног центра Срба у Македонији у Скопљу, протекло је несвакидашње оригинално вече посвећено прози и поезији као и великој акцији прикупљања књига „Дарујмо реч".
Зорица Сентић, песникиња, модни креатор и вајар, рођена је Скопљанка, која живи и ради у Француској, представила се колажом искрених исповести о свом животу, од родног Скопља, преко Србије до Француске и назад, зачињених казивањем песама на македонском, српском и француском језику... |