03. јун 2012.

Радослав Зеленовић обележио две деценије на челу Југословенске кинотеке. Филм о том периоду био би комбинација свих жанрова, сликовито описује Зеленовић. Било је комедије, а било је простора и за хороре, каже Зеленовић.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, који је управо обележио две деценије на челу те институције, изјавио је да би "филм о том периоду био комбинација свих жанрова", али да је "лепих ствари у Кинотеци било много, мада времена нису била лака".

"Било је ту озбиљних ствари, било је комедије, а било је простора и за хороре. Увек сам желео да каријеру завршим у Југословенској кинотеци, али нисам претпостављао да ће то трајати 20 година", рекао је за Танјуг Зеленовић уочи Дана кинотеке, који се обележава 6. јуна.

"Нисмо имали комуникацију са светом, али смо се трудили да не дозволимо да нас то заустави. Много се тога урадило, пре свега, на стварању повољних услова да се људи у Кинотеци баве својим послом", рекао је директор.

"Кинотека данас може да се подичи многим стварима, а понајвише чињеницом, да за ових 20 година ни у једном часу нисмо изневерили основно архивистичко правило - да то што нам је поверено чувамо и сачувамо", нагласио је Зеленовић.

Радослав Зеленовић је подсетио да је 1999. године у НАТО агресији ракетиран депо који је био у Историјском архиву Београда, где су се налазили колор негативи, изворни материјали.

"Направили смо нови депо, уз помоћ француске и наше владе. Отворили смо Центар за дигитализацију. Потпуно смо реконструисали депое у којима су запаљиве нитратне траке. Први пут од настанка Архива кинотеке, он је у потпуности реконструисан", истакао је директор.

Много је урађено и да се осветли период од 1904. до 1943. године, из којег нисмо имали сачуване српске филмове, за које се знало у теорији.

"Сада све филмове који су настали у том периоду, а скупљали смо и мале ролне од по 30 метара, можете да видите и у 35-милиметарском облику, као што и треба да изгледају, а и на ДВД издању. Успоставили смо континуитет према ономе што се зове нови југословенски и српски филм", подсетио је Зеленовић.

Богата колекција

"Пронађен је играни филм 'Карађорђе', сан свих љубитеља кинотеке у последњих 80 година, затим комплетна колекција продуцената Светозара Боторића, Ђоке Богдановића, многи филмови за које нисмо ни знали да постоје", рекао је Зеленовић.

Захваљујући Центру за дигитализацију, Кинотека је реконструисала близу 70 српских најугроженијих играних филмова. "Ту је електроника незаменљива, али су сви ти филмови враћени и на 35-милиметарску траку, јер смо тако сигурни да су безбедни у наредних сто година", објаснио је директор.

"Кроз кинотеку су прошли важни и значајни људи. Када је основана Европска федерација филмских архива 1995. године, позвани смо да будемо чланица, иако наша земља није у ЕУ", рекао је Зеленовић и истакао да се колекција Југословенске кинотеке сматра једном од најкомплетнијих на свету.

"Чувамо филмове 134 националне кинематографије. То је огромно бреме, али и задовољство. Овде у Београду, под једним кровом, може да се сагледа комплетна светска кинематографија од настанка до данашњег дана", рекао је Зеленовић.

Директор кинотеке је скренуо пажњу и на делатност Музеја кинотеке, где се дешавао велики број програма, сваког дана три до четири филмске пројекције.

"Обавеза је да се покрене иницијатива да се Музеј у Косовској улици заштити као споменик културе. Он то заслужује. Од 1952. године ту се без престанка приказују филмови, а нове генерације треба то место да заштите као место филма заувек", нагласио је Зеленовић.

Што се тиче нове зграде у Узун Мирковој улици, до краја ове године, наводи РТС,  треба да се заврши технички пријем.

"То ће бити јединствено место, јер ће пројекциона дворана моћи да приказује све оно што је снимљено до данас на 35-мм траци, али и све оно што се снима у дигиталном облику", објаснио је директор.

Нова зграда омогућава и да огромно благо пратеће филмске грађа постане доступно - пројектори, камере. Ту ће бити музеј предмета, две библиотеке, две биоскопске и две дигиталне сале, галерија", најавио је Зеленовић.

Ентузијазам запослених

Зеленовић је указао на проблем да је у Кинотеци и данас исти број запослених - 47, као и пре две деценије.

"За ових 20 година Архив је увећан за 20.000 филмских копија, што је једна средње развијена европска кинотека, а то ради увек исти број људи. Ентузијазам је главна реч када су људи у Кинотеци у питању, али не може све да се препусти ентузијазму. Нова зграда не може бити отворена ако нема двадесетак нових радних места. Кинотеке овог габарита имају на стотине запослених", истакао је директор.

Поводом Дана кинотеке - 6. јуна, Зеленовић је рекао да ће се тај празник "увек обележавати и у новом и у старом простору".

"Музеј у Косовској ће остати место на коме ћете филм моћи да видите у изворном облику. Фестивал нитратног филма је саставни део наше прославе. Долази нам велики број филмских архива и они не доносе нове филмове, већ, рецимо, филм о Београду из 1922. године. То је оно што је сврха Југословенске кинотеке", објаснио је Зеленовић.

"У Кинотеку долазе људи из окружења, из бивших југословенских република. Фестивал нитратног филма је одлична прилика да у билатералном односу решимо неке проблеме, да видимо шта можемо да помогнемо једни другима, шта је неко у међувремену пронашао, а тиче се нас и наших простора", додао је Зеленовић.

Зеленовић је нагласио да на фестивал, који се ове године одржава 14. пут, долазе људи који се баве струком и историјом филма, озбиљни истраживачи.

"Зато је овај фестивал место где отворено говоримо о проблемима са чувањем филмова, са новим истраживањима. Чување филмова постаје наш најважнији задатак, јер нико не зна колико ће још трајати филмска трака. За сада знамо да траје сто година. Све што радимо су изналажења нових начина да се век филмске траке продужи", закључио је Зеленовић.