01.мај 2012.

Одавањем поште жртвама, у Србији и Републици Српској обележена 17. годишњица хрватске војно-полицијске акције "Бљесак". У тој акцији је, према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", убијено 283 Срба из западне Славоније, а протерано око 15.000.

У Србији и Републици Српској је, одавањем поште жртвама, обележена 17. годишњица хрватске војно-полицијске акције "Бљесак" у којој је, према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", убијено 283 Срба из западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро деце, а протерано око 15.000.

У Окучанима у Хрватској је, у присуству високих званичника, одржана централна манифестација поводом годишњице те операције.

У Београду је поводом годишњице одржан помен српским жртвама у цркви светог Марка, а на спомен плочу српским жртвама протеклих ратова, у непосредној близини тог храма, положени су венци и цвеће.

Највећи број Срба избеглих у "Бљеску" живи сада у Републици Српској, БиХ. Они су са моста у Градишки, названог Мост спаса, данас бацили цвеће у реку Саву, што чине сваког 1. маја у годинама после свог егзодуса, а у цркви Покрова пресвете Богородице у том граду у РС служен је помен.

Председник РС Милорад Додик рекао је у Градишки на обележавању 17. годишњице егзодуса Срба током "Бљеска" да за убиства српских цивила из Западне Славније до сада нико није одговарао и позвао све надлежне институције да због мира и толеранције нађу и процесуирају одговорне и налогодавце убијања цивила.

Представници хрватске државе 1. мај обележавају као дан када су заузели западну Славонију.

На обележавању годишњице "Бљеска" у Окучанима, председник Хрватског сабора Борис Шпрем је рекао да су "Бљесак, Олуја и реинтеграција хрватског Подунавља потпорни стубови данашње хрватске државе".

Он је истакао да је та операција била "преломна тачка Домовинског рата".

Шпрем је био и једини из државног врха, јер су председник Хрватске Иво Јосиповић и премијер Зоран Милановић послали своје изасланике начелника Главног штаба Хрватске војске Драгу Ловрића и министра одбране Анту Котромановића.

Иначе, хрватске војне и полицијске снаге извршиле су агресију на западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године, када је ова област била зона под заштитом УН - такозвани сектор "Запад".

Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 5.30 сати, а становништво је затечено на спавању.

Изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се 6.000 Срба, што значи да је нападача било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један.

Уместо да спрече агресију, заштитне снаге УН, на време упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбедна места.

Народ Западне Славоније кренуо је у егзодус спасавајући животе, а на путу према "мосту спаса" преко реке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

Рањеници су гажени тенковским гусеницама или докрајчени ножевима.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", у "Бљеску" је убијено или нестало 283 Срба, међу којима 57 жена и деветоро деце до 14 година старости.

Од тога је последње две године ексхумирано 111 посмртних остатака, 28 из Медара, 34 из Окучана, 48 из Врбовљана и један из Шеовице.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина само 75 особа, од тога 37 на подручју РС, било да су авионским бомбама или артиљеријским гранатама убијени на десној обали Саве, било да су на ту страну реке мртви превезени или умрли од задобијених повреда, док је осталих 38 идентификовано од марта прошле до априла ове године.

"Док су избеглице у паничном бегу јурили ка мосту спаса Хрвати су их гађали снајперима, топовима, клали и тенковима газили. Остали су одведени у логоре, а имања су им опљачкана и уништена", рекао је Саво Штрбац из "Веритаса".

Цивили који нису могли или нису желели да напусте огњишта, ако су имали срећу да преживе, смештени су у логоре за цивиле, док су српска имања и православне светиње опљачкани, опустошени и уништени.

Злочин без казне

У "Бљеску" је заробљено око 1.450 припадника Српске Војске Крајине. Након заробљавања, хрватски судови су великих број Срба осудили на дугогодишње казне затворе за различите врсте наводних злочина, а неколико десетина заробљеника било је више година у злогласном логору Лора у Сплиту.

За злочине почињене над Србима у западној Славонији, која је била под заштитом УН, нико није оптужен, ни пред Хашким трибуналом, ни пред хрватским судовима.

МУП Републике Српске је 2008. године поднео је кривичне пријаве Одељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ против највиших представника хрватске војске и полиције, али је предмет још у "фази анализе".

И Тужилаштво за ратне злочине Србије отворило је преткривични поступак за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва почињеног над 10 мештана у селу Мердаре, али је и овај предмет још у "фази прикупљања информација".

У операцији "Бљесак" Хрватска је довршила етничко чишћење у коме је, почев од 1991. године, из западне Славоније изгнано око 67.000 Срба, а вратило се само 1.500, углавном, старијих људи.

Управо у Окучанима представници хрватске државе сваког 1. маја као победу славе дан када су заузели западну Славонију уз губитке од 42 мртва и 162 рањена припадника својих оружаних снага.