22. април 2012.

Код споменика "Цвет" одржана је комеморација поводом годишњице пробоја јасеновачких логораша. Несмемо допустити да се заборави да су овде у име нације, лажном вредношћу нације побијени Срби, Јевреји, Роми, Бошњаци, али и Хрвати који нису желели такву политику, рекао председник Хрватске Иво Јосиповић.

У Спомен подручју Јасеновац, код споменика "Цвет" одржана је комеморација у знак сећања на 67. годишњицу пробоја логораша из тог концентрационог логора. Јасеновац је био највећи сабирни и радни логор фашистичкој НДХ, основан у другој половини 1941. године.

Комеморацији је присуствовао и хрватски државни врх, како преноси РТС, међу којима председник Иво Јосиповић, премијер Зоран Милановић и председник Хрватског сабора Борис Шпрем.

У свом говору председник Хрватске Иво Јосиповић напоменуо је да жртве сведоче о страхоти злочина којег су починиле усташе у име идеологије нацизма.

„Несмемо допустити да се заборави да су овде у име нације, лажном вредношћу нације какву су пропагирали они који су били везани уз злочиначки усташки режим, побијени Срби, Јевреји, Роми, Бошњаци, али и Хрвати који нису желели такву политику", рекао је Јосиповић.

"Вероватно нема ниједног места где су се на тај начин суочили зло, мржња, непријатељство, смрт и сукобили се са животом, човечношћу и љубављу. Непрегледни низ имена који сваке године слушамо у Јасеновцу показује колика је страхота злочина којег су починиле усташе у име идеологије нацизма и фашизма", оценио је хрватски председник.

Према његовим речима, хрватски народ, српски народ, Бошњаци, Јевреји, Роми који су овде били жртве, били су они који су тој жртви дали дигнитет и који су Хрватској донели слободу и припадност цивилизованом кругу Европе.

Јосиповић сматра да ће се у Јасеновцу и кад више не буде живих заточеника, учити лекција из историје сваке године испочетка.

"То је потребно јер човечанство из оваквих историјских страхота није научило ништа јер се увек јављају људи, покрети, политике и идеологије који би опет да некога затру, да погазе људскост, слободу, демократију", напоменуо је Јосиповић.

Како је истакао хрватски председник, управо заборав и негирање највеће су опасности слободе, демократије и људскости.

"Негирање је други вид опасности који не смемо да допустимо. Негирање је непрепознавање оних симптома који говоре да у сваком друштву има оних који би историјски точак окренули уназад. Ми то не смемо да допустимо", поручио је Јосиповић.

Милановић: Учити децу о оваквим местима

Премијер Зоран Милановић рекао је да је ово једна од ситуација у којој не знате да ли да читате говор или да говорите из главе, из срца.

"Ако говорите из главе, рећи ће да импровизујете, а ако говорите из срца, увек вам се може поткрасти нека грешка. Ипак, мислим да данас неће бити грешака. Оно што ово место разликује од осталих је то што се овде злочин није догодио на мах, као тренутна мржња, него је то био системски процес који је трајао готово четири године. Овде се убијало плански", поручио је Милановић.

Милановић је истакао да не очекује да ће његов говор променити мишљење људи о Јасеновцу.

"Људи који су данас дошли овде или гледају на телевизији имају о Јасеновцу чврсте и јасне ставове, ништа што ми кажемо неће њихово мишљење променити, али они које морамо образовати су млади који иду у школу или су управо изашли из школе", напоменуо је Милановић.

Према његовим речима, они морају да уче о оваквим местима, да сазнају што се овде догађало и шта је довело до овога и да се то никад више не сме догодити.

"У данашњем времену, у којем се одлуке доносе брже него икад досад, млади људи немају времена за историју. Зато је главни задатак овог скупа да младе учимо што се стварно догодило и да им кажемо пуну истину. Гледамо ових дана испаде и нетолеранције, националне мржње, чак и Загребу. То је лоше", закључио је Милановић.

Окупљенима се обратила и председница Савета Спомен подручја Јасеновац Катица Седмак, која је посебан поздрав упутила преживелим заточеницима Јасеновачког и седамдесетак других логора у којима су се на подручју НДХ догађали ратни злочини.

"Логораши су кренули у пробој на договорени знак Анте Бакотића, а малобројни преживели, тек њих стотинак понело је у својој души доживотну трауму али и обавезу да за будуће генерације сачувају сећање на жртве и на проживљене страхоте да се слични ужаси никада више не понове", истакла је Седмак.

Представница затвореника и преживела логорашица Бригита Кнежевић рекла је да Спомен подручје Јасеновац треба увек да подсећа на жртве које су овде положиле своје животе.

"Зло на сме никад више да се понови. Треба да градимо живот и будућност у љубави и толеранцији, такав завет морамо оставити за будуће нараштаје", истакла је Кнежевићева.

Од 1073 логораша, колико их је 22. априла 1945. године било у логору, у пробој их је кренуло 600, а прежело је само стотинак. Преосталих 473, који нису кренули у пробој, убијени су и спаљени. Истог дана 1945. године, почео је и пробој заточеника Кожаре, дела логора у месту Јасеновцу. Од 167 заточеника, пробој је преживело њих 11.

Сећање на жртве геноцида 

У Србији обележен Дан сећања на жртве холокауста и геноцида почињеним над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата.

Србија обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Централна церемонија одржана је у комплексу некадашњег нацистичког концлогора "Старо сајмиште" у Београду.

/Представници Владе, Војске Србије, СУБНОР-а, преживели заточеници логора, чланови удружења породица пострадалих и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова положили су венце код споменика "Жртвама геноцида у Другом светском рату".

Пошту жртвама су одали и представници Савеза јеврејских општина Србије и Савета Ромске националне мањине, а присустововали су и представници државе Израел, Немачке и других земаља.

Венац је у име Београда положио градоначелник Драган Ђилас, уз поруку да је најважније да се негују сећања на жртве, као опомену да се такве ствари више никад не догоде.

Ђилас је поновио да је план да се на простору Старог сајмишта изгради меморијални центар као сећање на све жртве у логорима и додао да верује да ће у наредним годинама он бити и готов и да ће тиме, на још достојанственији начин, моћи да буде обележено страдање свих у Другом светском рату.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним злочинима током Другог светског рата.

Обележава се у спомен на две групе од више од 1.000 заточника усташког логора смрти Јасеновац-Доња Градина у нацистичкој творевини Независној Држави Хрватској који су у ноћи између 21. и 22. априла 1945. године покушали пробој, а од којих се спасило само 118.

У систему јасеновачке "фабрике смрти" ликвидирано је неколико стотина хиљада Срба, 80.000 Рома, 23.000 Јевреја и више хиљада антифашиста различитих националности.

Поред тога, систем логора смрти такозване НДХ обухватао је и више других локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.

НДХ је у једном надмашила нацисте - била је једина држава која је имала посебне логоре за децу - Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000, а у њима скончало близу 20.000 малишана.

На територији Србије највећи логор је био Бањица који је под управом Специјалне полиције квислиншке владе Милана Недића формирао немачки Гестапо и у коме је ликвидирано око 80.000 људи.

Кроз логор "Старо сајмиште" који се налазио на територији тадашње НДХ, прошло је око 100.000 људи, од тога је у самом логору убијено 20.000, највише Јевреја, а још толико на стратиштима око града, док су остали слати на пут без повратка у логоре Бањица, Трепча, Јасеновац и даље у нацистичке логоре других земаља.