Карађорђевићи без поседа у Словенији ПДФ Штампа Ел. пошта

Замак02. април 2012.

Принц Александар, син и наследник кнеза Павла Карађорђевића, нема право на посед на Брду код Крања, одлучио Виши суд у Љубљани.

Виши суд у Љубљани потврдио је пресуду Окружног суда у Крању да принц Александар, као наследник кнеза Павла Карађорђевића, нема право на посед на Брду код Крања.

"Виши суд у Љубљани је у пресуди од 29. фебруара очекивано пресудио да приговор странке тужитеља буде одбачен као неоснован и да се потврди пресуда првостепеног суда", рекли су из правобранилаштва.

Како су објаснили, пресудом је суд уважио аргументе државног правобранилаштва, а све захтеве странке која је тужила у целини су одбачене, па је тако пресуда постала правоснажна.

Петер Кос, адвокат принца Александра, како преноси РТС, рекао је да не одустаје од става да посед припада наследнику кнеза Павла и да је принцу послао пресуду и чека његове инструкције, преноси словеначки лист Дело. Адвокат је додао да ће вероватно затражити ревизију поступка на врховном суду.

Суд у Крању је у мају 2011. године одбацио све тужбене захтеве које је против Републике Словеније уложио син кнеза Павла Карађорђевића, Александар, који иначе данас живи у Паризу.

Карађорђевић је уложио захтев за утврђивање својинског права на око половине парцела на поседу Брдо, а као могућност је захтевао исплату одштете.

На основу купопродајних уговора из тог времена, Александар је доказивао да има право на парцеле које је кнез Павле купио између 1936. и 1939. године, и чије је власништво уписао у катастар, па му је после Другог светског рата посед одузет и национализован.

Вредност спорног предмета процењена је на 260.000 евра, а посед држава Словенија користи у протоколарне сврхе.

Кнез Павле купопродајне уговоре за земљу на Брду није склопио са државом, већ са физичким лицима и зато нема права да од државе захтева одштету, образложили су пресуду из суда у Крању.

НаслеђеПроцедура денационализације поседа на Брду код Крања је одавно завршена, а породица Карађорђевић нема право на повраћај претходног власништва у складу са законом из 1991. године о повраћају имовине која је национализована после Другог светског рата.

"Декретом из 1947. године Брдо код Крања је конфисковано од кнеза Павла. Истим декретом су конфисковане виле на Бохињском и Бледском језеру, имовина краља Александра Првог и краљице Марије, владајуће гране Дома, чији је директан наследник принц Александар", истакли су из Канцеларије принца Александра.

Брдо код Крања сматра се најбоље очуваним ренесансним дворцем у Словенији, иако датира с почетка 16. века, а саградио га је 1510. године горички велможа и крањски гроф Јуриј Егх.

ПоседЧесто је дограђиван и мењао је власнике, а од 1935. године био је у власништву југословенског краљевског намесника, кнеза Павла Карађорђевића.

По завршетку Другог светског рата постао је резиденција Јосипа Броза Тита, а када је Словенија стекла независност, служио је за протоколарне потребе Владе Републике Словеније.

У њему су изложена вредна уметничка дела сликара Зорана Дидека, Франца Михелича, Франца Павловеца, Максима Седеја, скулптора Бориса и Зденка Калина, Карела Путриха и Франчишека Смерде.

Тужитељ, принц Александар, дужан је да плати трошкове суђења у висини од 3.592 евра, док прицеза Јелисавета, ћерка кнеза Павла, није уложила својинско-правни захтев.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић