Сто година Антологије нове српске лирике ПДФ Штампа Ел. пошта

11.02.2012_bogdan11. фебруар 2012.

Поводом стогодишњице од објављивања првог издања (1911, Загреб), Српска књижевна задруга објавила је 24. издање чувене „Антологије новије српске лирике” Богдана Поповића (1863–1944). Антологију чине три доба: прво – после 1840; друго – после 1880; треће – после 1900. О антологији је говорио Слободан Ракитић, а стихове Јована Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића, Алексе Шантића, Милана Ракића и Симе Пандуровића казивао Срба Милин, пише лист Политика.

У предговору за прво издање Богдан Поповић објашњава да је антологија састављена, од почетка до краја, у циљу и по мерилима „чисто естетичким”. Без обзира на оно што би у новијој српској лирици било занимљиво за књижевног или културног историчара, Поповић је бирао песме по њиховој – лепоти. Оно што је карактеристично за неко доба ушло је у ову збирку само онда ако је у исто време било и лепо. Поповићева намера била је да тачно да оно што наслов његове књиге казује: збирку цвећа новије српске лирике.

Антологија Богдана Поповића, заједно са „Српским књижевним гласником”, покренутим на самом почетку 20. века, 1901. године, подсећа Слободан Ракитић, наговестила је нови будући век и српске историје и српске књижевности. Она је, на известан начин, комплементарна „Српском књижевном гласнику” који је означио нови почетак српског песништва и утицао на формирање духовне културе и књижевног укуса у српском народу, не само у Србији, него у свим српским земљама. Његов покретач и први уредник био је управо Богдан Поповић, француски ђак.

Резултат нових књижевних стремљења, карактеристичних за „Српски књижевни гласник”, јесте управо „Антологија новије српске лирике” коју је сачинио Богдан Поповић. И у „Гласнику” и у Антологији осећа се снажан утицај модерних европских песника, француских (код Јована Дучића и Милана Ракића), руских (код Војислава Илића), енглеских (код Светислава Стефановића), немачких (код Алексе Шантића), мађарских (код Ј. Ј. Змаја). Поповић је пошао од схватања да нема апсолутно добрих песника, већ првенствено има добрих песама. Ово схватање не треба узети буквално. Зато се за његову Антологију и каже да је антологија песме, а не песника.

У Поповићевој антологији почасно место, са највише песама, добио је Јован Дучић, па се често каже да је ова антологија – Дучићева антологија. Како Поповић ништа није мењао у својој антологији, песме настале после 1911. године – остале су изван ње. По броју песама, после Дучића следе: Војислав Илић, Милан Ракић и Алекса Шантић, а за њима наши велики романтичари: Бранко Радичевић, Ј. Ј. Змај и Ђура Јакшић. Сима Милутиновић Сарајлија и Петар Петровић Његош нису се уклапали у Поповићево схватање лирске поезије.

Период од почетка 20. века до балканских ратова, наглашава Ракитић, сматра се „златним добом српске књижевности”. Антологија Богдана Поповића највиши је израз тог доба, израз књижевног укуса епохе и европеизације српског песништва. Богдан Поповић је, као и Јован Скерлић у својој „Историји нове српске књижевности”, поставио нове стандарде тадашње књижевности, али и српске духовне културе уопште.

Управо зато „Антологија новије српске лирике” Богдана Поповића опстаје више од једног века.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић