31. јануар 2012.
Матица српска и Српска академија наука и уметности представили другу књигу Првог тома Српске енциклопедије, која би требало да буде штампана у десет томова. Председник САНУ Никола Хајдин рекао да је књига општа енциклопедија српског народа и његових земаља у прошлости и садашњости и да представља личну карту његовог идентитета.
У свечаној сали Српске академије наука и уметности (САНУ) , у присуству партијарха Иринеја, црквених великодостојника, личности из културног и јавног живота, представљене прве две књиге Првог тома Српске енциклопедије у издању САНУ, Матице српске и Завода за уџбенике.
Председник САНУ Никола Хајдин поводом представљања Српске енциклопедије Председник САНУ Никола Хајдин је, рекао да је "српска енциклопедија општа енциклопедија српског народа и његових земаља у прошлости и садашњости и представља нашу личну карту и наш идентитет".
"Главни циљ Енциклопедије је сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. Ова публикација на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину српског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији", рекао је Хајдин.
Потпредседник Матице српске Славко Гордић подсетио је на историјат и издавачку делатност МС и кроз шалу приметио да се у већини капиталних подухвата ове куће налази префикс "српски" - Српски речник, Српска енциклопеција, "10 векова српске књижевности".
Недавним објављивањем друге књиге Првог тома Српске енциклопедије заокружен је Први том (слова А и Б) националне енциклопедије. Замишљена у 10 томова, Српска енциклопедија је национална енциклопедија општег типа, заснована на савременим научним и лексикографским знањима.
Енциклопедију су окупљенима су представили академик Ђорђе Злоковић, Дарко Танасковић и Драган Станић.
Злоковић је навео да је уложено много труда да се подаци у енциклопедији свестрано провере и да текстови буду прецизни, сажети и занимљиви, а у току је припрема Другог тома Енциклопеције која, како је рекао, тече уз стечено искуство и елан који од почетка прожима овај подухват.
Дарко Танасковић рекао је да први том Српске енциклопедије види као камен темељац "српског Акропоља" и здање знања о себи.
Како је наведено, Енциклопедија на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину српског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији.
Јасно постављеним циљевима, научним приступом и обрадом Српска енциклопедија настоји да разјасни сва најважнија питања из прошлости српског народа и да прикаже материјалне и општекултурне вредности, стваране како на српским просторима тако и на местима где Срби живе у расејању.
Уређивачки одбор планира да за следећу годину припреми други том Српске енциклопедије који ће обухватити појмове на слово В, наводи се у саопштењу САНУ.
Српска енциклопедија описује историјску и културну баштину Срба, природне одлике простора на којима српски народ живи, као и специфичности географског положаја, геолошког састава и грађе земљишта, рељеф, хидрографске особине, климу, биљни и животињски свет.
Она показује колико су природна својства утицала на привредни и демографски развитак, на егзистенцију, психосоцијалне и друге особине становништва. То се пре свега односи на простор Србије као матичне државе, али и на све друге просторе на којима су Срби живели и данас живе.
Енциклопедија обрађује економски развој и савремени положај српског народа као битне чиниоце кретања, особености и стваралачког доприноса у појединим раздобљима друштвеног развитка.
Рад на Српској енциклопедији почео је 2005. доношењем закона у Скупштини Србије којим је дефинисан подухват који се спроводи уз помоћ Министарства просвете и науке Србије. Издавач Српске енциклопедије је Завод за уџбенике. |