04. децембар 2011.

 Кукурику коалиција освојила је 44,5 одсто, чиме би добила 83 посланика, а владајућа Хрватска демократска заједница 22,1 одсто гласова, односно 40 мандата.

То је најлошији резултат у историји Хрватске демократске заједнице, која је на власти већ осам година и коју потресају бројне корупцијске афере.

Анкета је спроведена на 400 бирачких места, на узорку од 30.000 бирача, уз напомену да су могућа мања одступања у броју освојених мандата.

Функционерка Кукурику коалиције Весна Пусић из Хрватске народне странке (ХНС) оценила је у првој реаговању на резултате анкета да је реч „о снажном мандату и великој обавези", али је поручила да треба сачекати и званичне резултате Државне изборне комисије који ће бити објављени после поноћи.

„Још ћемо видети, скептичан сам према изборним анкетама јер су се оне и на прошлим парламентраним изборима 2007. показале непоузданим", изјавио је високи функционер ХДЗ-а Владимир Шекс.

У Сабор ће, према резултатима анкете коју је објавио ХРТ, ући и Хрватски лабуристи и странка Бранимира Главаша Хрватски демократски савез Славоније и Барање (ХДССБ) са по шест мандата, а Хрватска сељачка странка с два мандата и листа пензионисаног католичког свештеника дон Ивана Грубишића имаће по два мандата.

Анкета на ХРТ-у је објављена у 19 часова, одмах по затварању бирачких места.

Сабор има 151 посланика, а за формирање владе потребно је најмање 76 посланика.

Право гласа на изборима за седми сазив Сабора Хрватске имало је 4,5 милиона бирача од којих је нешто више од четири милиона у Хрватској.

Бира се укупно 151 посланик - по 14 у свакој од десет изборних јединица, три посланика бира дијаспора у посебној 11. Изборној јединици, а осам посланика бирају националне мањине у посебној 12. Изборној јединици.

Значај ових парламентраних избора за седми сазив Сабора лежи и у чињеници да ће нова влада бити та која ће 2013. увести земљу у Европску унију. Само пет дана после избора Хрватска ће у Бриселу потписати приступни уговор с ЕУ.

Уз то, од нове владе очекује се да повуче одлучне кораке како би земљу извела из све осетније економске кризе.

Кукурику коалиција је добила име по Кукурику ресторану у Каставу код Ријеке, где је постигнут договор о о стварању те коалиције левог центра.

Коалицији чине Социјалдемократска партија (СДП) Зорана Милановића, Хрватска народна странка (ХНС) Радимира Чачића, Истарски демократски сабор (ИДС) Ивана Јаковчића и Хрватска странка умировљеника (ХСУ) Силвана Хреље.

Што се тиче Срба који у 12. изборној јединици бирају три посланика, према резултатима са 832 од 6.572 места, кандидати Самосталне демократске српске странке (СДС С) убедљиво воде испред својих такмаца. Тако потпредседник СДС С-а Милорад Пуповац има 66,56 одсто, председник те странке Војислав Станимировић 58,48 одсто, а трећи кандидат Јово Вуковић 48,02 одсто гласова.
Три кандидата опозиционе коалиције српских странака имају мање, а међу њима је најбоље пласиран Вељко Џакула са 19,36 одсто гласова.

Што се тиче изборне трке у Деветој изборној јединици (Лика и северна Далмација) где СДС С "јури" један мандат, та странка, на основу обрађених резултата са 39 од 760 бирачких места, има 1,42 одсто гласова.

У тој изборној јединици води ХДЗ са 38,43 одсто, а следи Кукурику коалиција с 28,5 одсто гласова.
Занимљивости с данашњих избора у Хрватској

На изборима за Хрватски сабор који се данас одржавају у Хрватској, медији су известили и о неколико ситуација и инцидената - „појачању" бирачима из Србије, наводима ХДЗ-а о хакерском нападу, спорним плакатима због ћириличних натписа и о томе како је неким бирачима засметао прекривен крст на биралишту.

Медији су јавили да је више од 20 аутобуса с бирачима из Србије који су јуче и данас стигли у Девету изборну јединицу која обухвата Личко-сењску жупанију, Задарску жупанију, Шибенско-книнску жупанију и северни део Сплитско-далматинске жупаније. Већина аутобуса стигла је у Обровац, Бенковац, Задар, Книн и Госпић.

Ипак, и поред „појачања" из Србије, у тој изборној јединици до 11 часова гласало је тек 14,46 одсто бирача, односно 57.795 од укупно 426.431 бирача.

О рату највећих странака сведочи и податак да је Државна изборна комисија (ДИК) наредила да се уклоне плакати исписани ћирилицом на којима је штампан лого Савеза комуниста Хрватске - Странка демократских промена, који је био коришћен на првим вишестраначким изборима у Хрватској 1990. године уз натпис „За миран и срећан живот у сувереној и демократској Хрватској, СКХ Странка демократских промена".

Како је саопштено из ДИК-а, „по тврдњама Социјалдемократске партије Хрватске, наведени плакати постављени су у ноћи између 2. и 3. децембра у већем броју градова и општина, па је након прегледа достављених фотографија плаката закључено да плакат представља недозвољено коришћење скраћеног назива (СДП) Социјалдемократске партије Хрватске - СДП, која учествује на данашњим изборима, чиме се бирачи доводе у заблуду непосредно пре самог гласања". „Наведено коришћење описаног плаката представља повреду права СДП-а у њеном представљању бирачима на изборима па их је због наведеног разлога потребно уклонити", закључује ДИК.

Медији такође јављају да је ХДЗ пријавио непознате починиоце који су „оборили" интернет страницу странке. Портпарол МУП-а Крунослав Боровец потврдио је да је полиција од ХДЗ-а примила пријаву због ометања рада њихове интернет странице и да ће полиција спровести истрагу у вези с тим.

Пре избора је више хакерских групација најавило да ће напасти њихову, сли и странице других странака које током дана нормално раде, као и ХДЗ-ових локалних организација.

А прекривени крст на бирачком месту био је узрок инцидента на бирачком месту у једном друштвеном дому, у општини Каптол у пожешко-славонској жупанији.

Брачни пар педесетогодишњака викао је на чланове бирачког одбора јер им је сметало што је крст био прекривен. Законом је предвиђено да сва верска обележја на бирацким местима буду прекривена.

Интервенисала је полиција и супружници који, како је алкотест показао, нису били под утицајем алкохола, „попили" су прекршајну пријаву због нарушавања јавног реда и мира.

На 6.572 редовних бирачких места у Хрватској која су отворена од 7 до 19 часова гласа 3.717.523 бирача који у десет изборних јединица пропорционалним начином гласања са страначких и неовисних листа бирају по 14 кандидата, укупно 140 посланика.

У XII изборној јединици за националне мањине на простору целе земље евидентирано је 374.800 бирача који већинским системом бирају осам посланика националних мањина, од тога три српска. Међутим, законом је одређено да припадник националних мањина може да се изјасни да не гласа на мањинској него на општој страначкој листи.

У Србији до 16 часова гласало 811 држављана Хрватске

У Србији је, другог дана гласања на парламентарним изборима за држављане Хрватске, до 16 часова гласало 811 бирача, речено је Танјугу из Државне изборне комисије.

Од укупно 35.000 бирача који немају пребивалиште у Хрватској, на бирачким местима у Београду је до 16 часова гласао 331 држављанин Хрватске и 480 бирача у Суботици.

Сровођење избора у Србији као и другим од укупно 52 земље пратило је и троје посматрача организације ГОНГ који, како је Танјугу речено из ове невладине организације, нису имали примедби.

У Београду се гласало на четири бирачка места у амбасади, а у Суботици на два у генералном конзулату Хрватске.

На изборима за Хрватски сабор током јучерашњег дана на шест бирачких места у Србији, гласало је 115 у Београду и 149 гласача у Суботици.

У 52 земље на 124 места током 3. и 4. децембра за три посланика дијаспоре може гласати 411.000 бирача, а због локалних времена избори су прво почели у Новом Зеланду где су до сада и завршени, док ће последње бити затворено бирачко место у Лос Анђелесу сутра у четири ујутро.