22. октобар 2011.

 Мила Гвардиол је рођена у Београду и одрасла у уметничкој породици. Још од најраније младости показала је склоност ка ликовном уметничком изражавању. Свој афинитет ка тој уметности оплеменила је и надградила студијама на Факултету примењених уметности и дизајна на одсеку зидног сликарства, а након дипломиранја, 2006. године уписала је Интердисциплинарне докторске студије на Универзитету у Београду, одсек за дигиталну уметност.

Иако иза себе има 14 самосталних изложби, признаје да први пут излаже ван граница Србије, а у Скопље је дошла као пратећи део Интернационалног ликовног каравана колекционара уметничких дела, Тихомира Кондева.

„И раније сам хтела да дођем и излажем у Македонији, али је веома тешко изаћи из земље у којој живите због обимне папирологије. То је процес који изискује много труда, рада и времена, али када иза вас стоји нешто као што је тај Интернационални ликовни караван, онда се ствари одвијају много лакше", каже Мила Гвардиол.

Изложбом у Скопљу, (излаже 33 акрила на платну рађених прошле и ове године), она је, вели, заокружила турнеју по Србији. Када буде правила наредни серијал, што ће бити већ од следећег месеца, планира да идуће године поново дође и излаже у Македонији.

Мила Гвардиол, без да копира неког другог, тежи себи својственом стилу уметничког изражавања. При том, каже, није имала узора или идола.

Са покретачом - без идола

„Имала сам покретача, али не идола и узора, зато што потичем из уметничке породице. Мој отац је сликар и ја сам одрастала уз уметност. То је био мој главни покретач, а узора и идола нисам имала", вели Мила и објашњава стил којим ствара своја дела:

„Ја бих рекла да је ово нека геометријска апстракција са примесом пуно, пуно колора. Од почетка бављења уметошћу гајим апстракцију, а овај циклус је нешто што се десило само по себи. Нисам од почетка нагињала овом виду апстракције, али ето, апстракција је нешто што могу да подведем под свој израз", каже млада уметница из Београда.

Она већ сада зна у ком правцу ће се кретати њен следећи циклус слика.

„Наравно, већ сада видим своју следећу изложбу, и како ће изгледати. Изгледаће много експресионистичкије, и биће у једном даху. Ове слике које сада радим изискују много времена, доста размишљјања, пуно улагања, труда и нечега што прати неку фазу предреализације. Е, ове слике које ћу сад да избацим, нову серију, мислим да ће бити у духу тренутка", убеђена је Мила Гвардиол.

Њене слике су се очито свиделе македонским љубитељима ликовне уметности, али и критичарима, који су према њој благонаклони и у Србији. Радови младе београдске уметнице су допадљиви јер су другачији, топлији и више оплемењују у односу на слике које се тренутно виђају по галеријама.

То је на отварању изложбе приметила и сликарка Тања Балаћ, председница ДЛУМ, истакавши да је Мила Гвардиол направила естетски пробој зрачећи својим личним сензибилитетом и вером у духовне вредности, које, проткане у уметности, оплемењују свакодневни живот.

„Иако према називима дела као „Лет лептира", „Слонови"..., провоцира већ познате асоцијације, њено унутрашње доживљавање света спада у домен апстракције, где, ипак, доминирају озбиљни и дубоки тонови. Међутим, у њеном стваралаштву препознајемо оптимизам Медитерана и Медитеранаца, користећи традиционална искуства да би превела своју мисао на препознатљив ликовни језик. Узимајући у обзир смењивање неједнаких форми и разлићите текстуре, могли би закључити да Гвардиол своје „витраже" ради са узбудљивим, динамичним контрапунктом, где се један, на први поглед хаотичан простор, преображава у смирен, духовни простор", оценила је Тања Балаћ.

Прожимање култура

Испред амбасаде Србије у Македонији, изложбу слика младе уметнице Миле Гвардиол у галерији ДЛУМ у Дому АРМ отворила је Вера Филиповић, саветник у Амбасади.

„Данас се најснажније везе међу народима креирају прожимањем култура и оваквим уметничким догађајима као што је ова изложба. Док стојимо пред радовима академског сликара Миле Гвардиол покушавајући да продремо у њихову суштину и одгонетнемо зашто је изабрала баш овај пут како би изразила своја уметничка осећања, неможемо да се не отмемо утиску да је пред њом пут поплочан успехом", рекла је Вера Филиповић.

Говорећи о озложеним делима приметила је да стварност неретко приказују много ведријом од оне каква она уствари јесте.

„Овом изложбом на посредан начин она уводи публику у један други, срећнији свет, свет боја и радости, извештава о стварности, чини да забораве, да се опусте и предају чулима. Суровост данашњице, сивило бетона ограничава перспективне могућности, те чини да смо заборавили једно од главних правила живота, заборавили смо да уживамо у малим стварима, заборавили смо да живимо. У овој њеној оази, Мила их подсећа на звук, додир, на лептиров лет, играчку из детињства, враћа их наизглед баналним стварима, али неизбежним делом једне велике животне слагалице. Враћа их себи самима и поново их учи да осете и осећају, да дозволе, примете, да бојом удахњују живот и радост тренутка".
Д.Ј.