03. октобар 2011.

Први роман женског аутора „Сплеткарење са сопственом душом“, Марије Јовановић обрађен је у оквиру новог циклуса књижевних радионица Културно-информативног центра Срба у Македонији „Спона" у Скопљу.

Ова књига специфична по много чему отвара и даје један посебни  акценат у књижевном стваралаштву обухватајући и хумор и сопствено страдање у исти мах...осликавањем трагике и изгубљености.

Модератор вечери у Спони, Лавинија Шувака је отварајући нови циклус проговорила о том такозваном миту о књижевним радионицама и књижевним вечерима уопште.

- Људи на овим просторима још увек имају неке баријере или предрасуде у односу на овакве вечери. Већина њих још није стекла неку навику да позове или изаће на књижевно вече. Неки се чак помало стиде да долазе на овакве вечери јер још постоји устаљено мишљење да су то вечери затвореног типа, за само одрећен број људи. На књижевно вече, или на радионицу кад се портретира неки нови аутор није нужно нити познавати стваралаштво самог аутора, ни конкретну књигу. У дискусију може да се укључи свако, сваки читалац, садашњи или будући. Врло сликовито и надахнуто је оценила да то није како се мисли и предвиђа скуп неких паметних људи који имају нешто важно и паметно да кажу... већ да је реч о популаризацији књига од познатих аутора, али и нових имена међу читаоцима неазависно од њиховог „интелектуалног“ нивоа и степена образовања, рекла је Шувака. Како је открила, том популаризацијом књиге бави се више од десет година са различитим искуствима и спецификама уоченим међу читаоцима најразличитијих прохтева и „навика“.

- Ипак спремна сам за минимум достојанствене методе популаризације књиге. А како ћемо то одрадити, да ли билбордима, користећи савремене медијумске технике свеједно је, рекла је Лавинија Шувака, подсећајући да је Марија Јовановић је са својим првим романом добила награду Женско перо у Београду, која је први пут установљена пре десетак година.

Учесницима радионице је изнела своје мишљење да никада не треба ауторе делити на женске и мушке, јер “слово је добро, или то није”. Ипак, истина је да су женски аутори годинама били ван списка награћених писаца.

Незаобилазно ишчитавање

Шувака је и овога пута користила прилику и ишчитавала директно специфичне делове из самог романа, и то више оне уводне из посебних глава са засебним насловом, који имају философски аспекат...

- Ова ме је књига просто обузела, напоменула је Шувака. Мимо мајсторије у писању, Марију сам доживела као аутора који носи пуну одговорност за сваку изговорену ил написану реч. Такав однос одговорности ка изговореном, одговорност једног људског бића да у језику изгради кућу где ће пребивати суштина и истина има мали број људи данас. Па и писци нису ван ваквих „савремених текова“. Такво становиште потврдио је и део слушалаца (једна од њих је и Емилија Ивановска Атанасовска) који су у књизи, у стилу и изразу препознали управо Лавинијин израз и контекст на световни поглед и да је то у врло блиској корелацији са модераторовим животом и погледом на свет...

Из романа је Шувака најпре издвојила део са насловом:

Пушење или здравље одлучите сами. Тешко вама фарисеји...

Кампања против пушења се у последње време претворила у праву идеологију нетрпељивости према конзументима дувана с благим призвуком на екстерминацију цигарет – зависника. Земља која предњачи у сатанизацији пушача је Америка. Жестина и крутост којом се она спроводи понекад ме наводи на неугодно и опасно поређење са добро познатим трагањем за „коначним решењем“. Сценарио је застрашујуће сличан: пушачи за сада не морају да носе траке на рукаву, али можда ће се прибећи и овој мери. У међувремену се гетоизују.

... Добро су ми познати морални чистунци, споља окречени и бели, ни флеке, ни мрље на њима, дивота једна, а изнутра мочвара и глиб. Ја сам била једна од њих. Зато гајим најдубље неповерење према људима који немају оспољене пороке“.

Не случајно је изабран управо овај део који говори о лицемерју савременог света, истовремено стављајући главну јунакињу у средишту. Марија није нимало штедела свог главног лика. Била је невероватно искрена и правична при портретирању моралних чистунаца. Почевши од Марине...

Лавинија Шувака је у неколико наврата потенцирала употребу и значај философије и система на којем она почива, поново, читањем делова наглашавајући и наслове посебних глава у роману.

Књига је писана на један специфичан начин, мајсторском техником. У самом писању се огледа мајсторија аутора који се вешто игра темпоралношћу, али и стављањем омиљених философа, писаца у лични контекст, као да главна јунакиња кроз време гради личносни однос са сваким од „својих“ аутора (пример је дански философ Кјеркегор). Иако је ово, пре свега, љубавни роман. Прича о једној девојци која је изгубила једну сродну душу, љубав свог живота и остатак приче тог живота се наставља – онако како се наставља.

Како каже главна јунакиња Марина на почетку, прича некако треба да почне. Или у причу мора са неке стране да се уђе. Где је почетак? Њена прича почиње са поглављем „Где си се зајебала Марина?“.

То је једно од суштинских питања које свако од нас у одређеном периоду живота самом себи поставља, кад се саставља унутрашњи, интерни биланс властитог живота. Марија се још у самом почетку романа, узима речи једног лика из Љосиног романа. Истим обликом игре, позивајући се на различите философе и писце који су утицали на њу, на њено схватање и поимање света, односа и људи, Марија ће вешто користити, или се на њих позивати у портретирању своје приче...

Одлично су доловљене родитељске везе, однос ћерке и мајке, унутрашњи систем породичних веза и трагови који они остављају на даље поимање света и односа на главну јунакињу, непомућени савез и љубав измећу две сестре, другарство измећу Василиса, Марине и Шелета, сложеност и слојевитост ових односа натопљених са огромном количином љубави... ал пре свега љубавна прича измећу главне јунакиње Марине и Василиса. Њен Орфеј. Прича која је почела у гимназијским данима и која је обележила цео живот главне јунакиње. Зато овај роман даје лични печат, толико различит у односу на друге савремене љубавне романе.

Преводи

Неке од књига Марије Јовановић преведене су и на друге језике, што је како каже за Спону сам аутор „за сваког писца предствља посебну радост“, уједно и „задовољство што је Културни центар Срба у Македонији Спона одабрао мову моју књигу, и што је успео да ме обавести и нађе, јер то није лак задатак и посао, иако је савремена технологија умрежена“, напоменула је Марија Јовановић.

•Quand j'intrigue avec mon âme, L’age d’homme, 2003.,

преводилац:

Brigitte Mladenović

•Ideje menned!, Timp Kiado, 2010. год,

преводилац:

Eva Naray

•Machenschaften mit der eigenen Seele , Golubbooks, 2011,

преводилац:

Биљана

Голубовић