27. септембар 2011.

Срђан Срећковић, министар вера и дијаспоре, изјавио је да је важно да се припадници српског народа на предстојећим пописима у земљама региона слободно изразе, и национално и верски. Подсећајући да су у Мађарској, Македонији, Румунији и Албанији у припреми пописи становништва, предвиђени за октобар, Срећковић је рекао да су ти пописи од изузетног значаја са српски народ у тим државама, јер ће од резултата зависити његова будућност.

"Данас постоји тенденција да се остваривање специфичних права мањинских националних заједница остварују у зависности од њихове бројности, и зато је врло важно да се припадници српског народа на предстојећим пописима у земљама региона без било каквог устручавања, национално и верски изразе", рекао је Срећковић.

То је њихово демократско право, рекао је он, подсећајући да су у питању земље са демократском традицијом које су већ чланице ЕУ, или су на путу да то постану.

"То је, наравно, један од предуслова за очување њиховог националног, културног, етничког и верског идентитета, али и што бољих односа са институцијама земаља у којима живе", рекао је министар дијаспоре.

Срећковић је казао да Србија жели да води врло активну регионалну политику, у смислу подршке остваривању права српског народа у земљама у којима живе, на исти начин на који наша земља поштује права мањинских националних заједница које живе у Србији.

Министар је изразио уверење да ће резултати овог пописа бити још једна прилика да се створи јединство унутар српског националног корпуса у земљама региона, али и да са створи јаснија слика о томе колико Срба живи у тим земљама.

"Очекујем да ће резултати пописа допринети већем јединству српског народа, да ће још јединственије и организованије наступати као националне заједнице пред институцијама земаља у којима живе", рекао је Срећковић.

Он је указао да је током пописа неопходно да све постојеће асоцијације српског народа буду ангажоване и што јединственије у наступу.

"Попис, дакле, није само историјско и културно него и суштинско питање опстанка Срба и њихове будућности, а значајну улогу, свакако, има Српска православна црква, односно њене епархије у појединим земљама", нагласио је Срећковић.

Према подацима пописа из 2001. године, у Мађарској је живело 3.816 припадника српског народа, да би се у случају смањења тог броја Срби свели на статистичку грешку, показују подаци Министарства вера и дијаспоре.

Када је реч о Македонији, пописом становништва из 2002. године евидентирано је 35.939 припадника српског народа, а само осам година раније, 1994. године, било је пописано 44.000 Срба.

Међутим, од 1994. до 2002. године, према званичној информацији МУП-а Македоније, 16.756 Срба је затражило и добило македонско држављанство, што говори да је на основу званичних података 2002. године, морало бити евидентирано око 61.000 Срба.

Када је реч о Румунији, према попису становништва из 2002. године, у тој земљи живи 22.568 припадника српског народа.

Међутим, да би се утврдило колико их је, Савез Срба у тој земљи је 2005. године сачинио публикацију Статистички подаци о Србима у Румунији, у којој су побројана српска домаћинства по селима и градовима, број цркава, школа, ученика и наставника и на тој основи процењује се да данас у Румунији има око 30.000 Срба.

Припреме око пописа предвиђеног за 2011. годину у Албанији теку доста отежано, посебно за националне мањине. Пописни упитник још није договорен, а у првој понуђеној варијанти упитника у рубрици националност наведени су Албанци, Грци, Македонци, Црногорци и остали, где спадају Срби.

За Србе у Албанији питање пописа је не само од политичког значаја, већ је и питање биолошког опстанка, рекао је Срећковић, наводећи неколико актуелних проблема у вези са предстојећим пописом: недостатак финансијских средстава, страх од изјашњавања, потпуна медијска изолованост и двојност у изјашњавању (Србо-Црногорци), немогућност да утичу на одабир пописивача, њихову објективност, а још мање на контролу обрађивања података.

Један од недостатака јесте и слаба идентификованост са српском културном баштином и незнање српског језика, додао је Срећковић.

Апел ДПСМ Поводом пописа у Македонији

Порука Србима који живе у Македонији коју је поводом предстојећег пописа у тој земљи, испред Демократске партије Срба у Македонији, упутио Иван Стоилковић, председник ДПСМ-а.

"У земљама од реда попис је редовна ствар, питање којим се држава стара о себи и својим грађанима. За нас, део српског народа који живи у Македонији, питање пописа је судбинско питање, суштинска основа нашег образовног, културног, економског и сваког другог квалитета живота, база нашег опстанка и полазна тачка наше боље будућности. Ако ми данас, у демократскоj Македонији, где је потпуно слободно изјаснити се по питању своје националне припадности и својег језика, не кажемо јасно и гласно да смо Срби, сами смо себи одредили степен права који ћемо у будућности уживати, запечатили као народ своју судбину и свој опстанак на овим просторима.

Последњих деценија наш народ широм света био је изложен, и још је, бесрамној сатанизацији. Многи су организовано радили на нашем утеривању у друге народе, хранећи се нашим националним ткивом снажили своје, убеђујући нас да прихватимо да будемо нешто друго, само не Срби, да није добро бити Србин! Али када упитате: како може бити добро одрећи се нације која је свету поклонила величине попут Тесле, Михајла Пупина, Милеве Марић Ајнштајн, нобеловца Иве Андрића и других интелектуалих величина, и у данашње време Емира Кустурице, Новака Ђоковића, као и других Срба којима се читаво човечанство поноси, одговора нема!

Наша култура и наша историја уткане су у најсветлију светску баштину, а наше споменике сви широм Балкана покушавају да прогласе својим културним богатством. Гордост је бити потомак кнеза Лазара Хребељановића, рођеног у Прилепу 1329, који храбро погибе на Косову Пољу 1389. бранећи српство од Турака, светлог цара Душана, који се овде крунисао и први Скопље учинио престоницом у којој је донесен чувени Душанов законик, као и славних српских јунака који на Зебрњаку поред Куманова 1912. својом победом учинише крај османлијској империји. Част је бити савременик блаженопочившег патријарха Павла који је као живи светац донедавно оплемењивао свет. Оно што везује нас са њима јесте српско име. Одрекнемо ли се свог идентитета, одлучимо ли да више нисмо Срби, одрекли смо се сродства са својим прецима, отцепили смо се не само од своје искони, већ и од свих прошлих и будућих достигнућа и успеха српске нације.

Припадност нацији и вера су дар божији, зато је наша одговорност да сачувамо дарове божје, нацију, веру и српски језик за наше потомке. Послушајмо памћење, следимо будућност и дух наших предака, рецимо оно што је увек било и што ће увек бити: "МИ СМО СРБИ, НАШ ЈЕЗИК ЈЕ СРПСКИ и само тако се изјашњавајмо на попису".

Септембар, 2011.

ДЕМОКРАТСКА ПАРТИЈА СРБА У МАКЕДОНИЈИ
Председник Иван Стоилковић