26. септембар 2011.

Више него популарна представа београдског Атељеа 212 "Господа Глембајеви", рађена по делу Мирослава Крлеже, у режији, Јагоша Марковића, са македонским глумцем Николом Ристановским у главној улози, гостовала је синоћ у Скопљу, у оквиру овогодишње 36. позоришне манифестације Млад отворен театар (МОТ).

Представа "Господа Глембајеви", за коју је у Скопљу владало огромно интересовање, изведена је синоћ у препуном салону Македонске опере и балета (МОБ). Како је најавио је директорОмладинског културног центра у Скопљу, Златко Стевковски, представа ће у новембру поново бити у Скопљу са два наступа, јер су како каже били презатрпани захтевима за добијање улазница у оквиру овогодишњег МОТ-а. Потврђено је да је 2.200 захтева дошло за „Глембајеве“.

Како то каже један од глумаца, - Светозар Цветковић представа је одлично примљена и код критике и код публике, а наступа већ годину дана. Та потврда са уобичајеним, уиграним ритмом, стигла је и синоћ са скопских дасака које живот значе.

Веома озбиљна драма „Господа Глембајеви” која је након 40 година постављена у Београду, у Атељеу 212, донела је на час, онај стари дух аграмерског Загреба и у још једном екс Ју граду, - Скопљу.

Публици, очито није било тешко да издвоји готово 10 евра за карту, а тажено је дупло више карата...

Иако, драма уз добро познати текст Крлеже дочарава секвенце: једна жена гине под копитама коња, друга скаче са дететом у наручју са трећег спрата, трећа се утапа, син је крив за смрт оца, и на крају син маказама пара трбух маћехе... и тако у тај свима нама добро познати круг, појаве и ситуације којих имамо на претек у нашој свакодневици.  С тим што је са сцене једва чујно до публике допирао нешто „тањи“ глас врсне глумачке екипе, са свим „црнинама“ Глембајевштине. Четири водећа лика драме: Леон-Силбербрант, Леон-Игњат, Леон-бароница Кастели и Леон-сестра Ангелика јасно одлсикавају све ове наше односе и прилике у нашим данима, овде и сада...

Доминантан раскол, распад, подела и смрт.

Доказ је "испоручен". Ансамбл „Атељеа 212“ је потврдио, доказао да је Крлежин текст и данас писан, да са овом екипом може бити игран и Скопљу.

Видели смо један нови ниво блуднице (Аница Добра) са драматичном потресеношћу. Затим, одличног Игњата Глембаја - Борис Каваца. Никола Ристановски (Леоне), али један нови лик. Живо биће. Јесте замуљен, али са јаким уметничким шармом. Јелена Ђокић, па Светозар Цветковић (Исповедник), Ђуза Стоиљковић (Фабрицио), Танасије Узуновић (Лијечник), Бранислав Трифуновић (Саветник)...

Оно што је припремано да буде слава фирме Глембајевих, завршава се расколом, распадом, смрћу.

Није све само каљуга и лицемерство које у „Глембајевима” има димензије погледа на свет, већ голема, моћна лаж, обмана, бруталност, превара, издаја, подвала.