21. септембар 2011.
Рођење Пресвете Богородице (или Мала Госпојина слави се 21. септембра по новом календару) представља свесветску радост, јер се родила девојка која ће родити Христа – Спаситеља света.
На почетку историје света, видимо да је Ева својом непослушношћу према Богу и одбијањем заједнице са Њим, увела у васељену смрт и пропадљивост, јер онај који није са Богом неминовно умире и пропада. Пресвета Богородица, премда је била потомак Еве, ипак није одбила заједницу са Богом, већ је читав свој живот усмерила ка Богу, и на тај начин постала је освештани сасуд Духа Светога, који је био достојан да прими и роди самога Бога.
Родитељи Богородице свети Јоаким и света Ана, дуго времена били су без детета, и то је за њих представљало велико понижење, јер су Јевреји сматрали да они који немају деце нису прихваћени од Бога. Међутим, због ове чињенице нису пали у очајање, већ су се предали посту и молитви, како би им Бог подарио дете, а они би за узврат, то новорођено дете предали и посветили Богу. И видели смо плод њихове молитве и непорочног живота, то је Пресвета Богородица, која је молитвом испрошена, и на тај начин је имала основни предуслов да постане Пресвета, јер су и њени родитељи били свети и добили је од Бога као плод њихове вере, молитве и поста. Њено богопознање није било као неко краткотрајно сагледавање Божије славе, већ је она била сједињења са Богом изнутра, из дубине своје душе и тела, и зато је постала способна да прими и роди Логоса живота, Христа, и тако постане славнија од свих анђелских сила.
Она је зачела од Духа Светога, и премда је родила Христа, остала је Дјева, јер њено зачеће није било плод страсти као код осталих смртних људи, већ од Бога који је бесмртан, и који постаје човек да би људе који се у смрти и греху даве, спасао и извео их на пространу пашу свога бесмртнога царства. Зато, Богородица представља лествицу која води ка небу, она је та посредница, која смртне људе приводи Богу, моли се за њих и умољава Бога да дарује људима најразличитије материјалне и духовне дарове.
Из ових богоустановљених истина, можемо да извучемо веома важне закључке које су повезане и са нашим животима. Прво, из примера родитеља Јоакима и Ане. Они су нам оставили пример да када је човек у неком искушењу, треба свим срцем да се преда Богу и богоугодном животу у посту и молитви, и тада сами Бог преузима одговорност за човека и даје човеку оно што је њему најкорисније и најпотребније.
Друго, Пресвета Богородица и данас па до краја света, представља неуморну заступницу пред Богом свих људи, која на невидљив, али реалан начин помаже онима који јој се обраћају и верују у њене заступничке молитве. Треће, њено рођење указује свим људима, да сједињење мужа и жене, увек треба да буде плод благослова Божијег, јер у супротном и брак, и рађање деце, претварају се у идол, а самим тим у проклетство и муку. Читав живот човека ако не води и није усмерен бесмртном Богу, нема никаквог смисла, већ постаје за човека извор муке и бесмисла, па чак и самоуништења.
Никола Станчић
дипл теолог
Наводимо овде и тропар празника рођења Пресвете Богородице, који нам укратко приказује све истине које смо покушали да у овом тексту разјаснимо:
Тропар глас 4
Твоје рођење Богородице објави радост целој Васељени,
јер из Тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш,
Који разрушивши (прародитељску) клетву, даде благослов;
а уништивши смрт, дарова нам живот вечни.
|