20. септембар 2011.
Две деценије после распада СФРЈ, бивше републике коначно убрзавају поделу дипломатске имовине. Представници пет земаља наследница - Србије, Хрватске, БиХ, Македоније и Словеније - начелно су се договорили о динамици примопредаје 44 некретнине у земљама ОЕЦД, вредне 65,4 милиона долара.
Од тога Србији треба да припадне 20 зграда или новац од продатих објеката у вредности од 26 милиона долара.
Србија до краја године треба и званично да постане власник амбасада у Риму и Берлину, амбасаде и резиденције у Атини, као и резиденција у Лондону и Лисабону.
Преговарачи бивших југословенских република у уторак су у Сарајеву одржали 15. састанак Заједничког комитета за расподелу ДКП имовине СФРЈ. На дневном реду била је реализација договора о примопредаји 15 објеката, договорена на састанку у Београду у мају, а према којем је Србији припала зграда у Прагу и резиденције у Вашингтону и Отави. Констатовано је да су се у све објекте уселили нови власници, осим у резиденцију у Риму.
На сарајевском састанку је договорено да се примопредаја некретнина из земаља ОЕЦД оконча до августа следеће године.
На састанку Заједничког комитета договорено је, да Босни и Херцеговини припадне кућа у Вашингтону и резиденција у Мађарској.
Разговарало се о предузетим активностима везаним за продају великих комплекса бивше амбасаде у Бону и резиденцијалног стана у Њујорку.
Луксузни стан у Њујорку, чија се вредност процењује на 20 милиона долара налази се у непосредној близини неких од најскупљих њујорших бренд трговина попут "Картијеа", "Версаћеа", "Ралфа Лорена", а у том делу града смештене су резиденције Европске уније, Аустрије и многих других земаља.
Некадашња СФРЈ купила је тај стан од 215 квадратних метара 1975. године за 100.000 долара, а од 1992. године се не користи.
Као могућег купца неколико регионалних медија, навело је америчког глумца Џека Николсона, који је, наводно, заинтересован за куповину овог луксузног стана на Менхетну.
На прошлом састанку земље наследнице договориле су се да продају стан, а да се новац од продаје подели између некадашњих република СФРЈ.
У Сарајеву се разговарало и о даљој расподели дипломатско-конзуларних објеката у Латинској Америци, Африци, Азији као и у остатку Европе.
Договорено је, да ће свака од земаља сукцесора, на састанку у Загребу, о томе изнети утврђене ставове своје владе.
На састанку у Сарајеву, учествовале су делегације земаља бивше СФРЈ, које су предводили: Аднан Хаџикапетановић, секретар Министарства спољних послова БиХ, амбасадор Владимир Ћургуз, генерални секретар Министарства спољних послова Србије Петар Узоринац, секретар Министарства спољних послова и европских интеграција Хрватске, Маја Стојановска, шеф делегације Македоније и Аљаж Госнар, генерални секретар Министарства спољних послова Словеније
|