Јубилеј едиције „Коло” Српске књижевне задруге ПДФ Штампа Ел. пошта

СКЗ12. септембар 2011.

Најстарија жива библиотека у Европи, едиција Коло коју од 1892. издаје Српска књижевна задруга ове године слави значајан јубилеј - 120 година постојања. За то време објављено је 700 књига са препознатљивим плавим корицама у којима су дела од античке књижевности до савремених домаћих и светских аутора. 

Српска књижевна задруга (СКЗ) основана је 29. априла 1892. године, у времену када су се оснивале и многе друге институције српске културе као што су Народно позориште и Академија наука. Иницијатори су били 17 најугледнијих српских писаца и научника тога доба међу којима су Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Милан Јовановић и други.

Иако је седамнаесторо угледних људи заступало раличите политичке опције то није сметало њиховој заједничкој идеји да се јединство српског народа може најбоље остварити преко јединства српске културе. Њихов циљ је био да валоризују дотадашњу српску књижевност и предоче је новим генерацијама, истовремено пратећи савремену српску, светску, а нарочито књижевност словенских народа.

У првом „Колу" штампани су „Живот и прикљученија" Доситеја Обрадовића, „Даворје" Јована Стерије Поповића, „Бакоња фра Брне" Симе Матавуља и „Историја српског народа" Љубомира Ковачевића и Љубомира Јовановића. Одазив је био велики. Задруга је окупила неколико хиљада чланова у земљи и иностранству, а говорило се да је свако ко је био писмен и ценио књигу постао члан Српске књижевне задруге. На плавим књигама „Кола" одрастале су читаве генерације, а за сваког српског писца или научника била је част да му дело буде објављено у овој едицији.

У „Колу" је 1924. године Иво Андрић, који је рођен исте године када је основана СКЗ, издао своју прву књигу „Приповедака" за које је добио годишњу награду Српске краљевске академије, а 1926. је изабран за члана ове институције.

У „Колу" су објављене и „Сеобе" Милоша Црњанског, поезија Десанке Максимовић, а најславније године Задруге биле су до Другог светског рата. У њен рад били су укључени најобразованији људи тога времена: Симо Матавуљ, Милован Глишић, Јанко Веселиновић, Јован Скерлић, касније и Исидора Секулић, Драгутин Костић и многи други. Задруга је између два светска рата имала око 15.000 чланова , а рецимо данас има око 1.000.

За скоро 120 година постојања СКЗ било је неколико застоја у објављивању књига. Почетком окупације дотадашња управа се разишла па је формирана нова на челу са Светиславом Стефановићем, лекаром и књижевником, која је током рата штампала два кола са укупно 12 књига. Иако није било доказа да је сарађивао са Немцима Стефановић је стрељан 1944., а нова управа под утицајем комунистичког режима доноси одлуку да се та дела избришу из Задругине библиографије.

Иако је Задруга више него други издавачи била под присмотром комунистичког режима ипак су Меша Селимовић, Иво Андрић, Матија Бећковић били најважнији писци ове едиције шездесетих и седамдесетих година. Један од најугледнијих чланова СКЗ био је патријарх Павле који је редовно уплаћивао чланарину и слао по књиге „Кола".

Александар Обреновић први донатор

Први велики донатор Српске књижевне задруге био је краљ Александар Обреновић, који је крајем 19. века Задрузи дао прилог од 3.000 дуката. Одмах за њим, Никола Пашић, председник владе, даровао је 1.000 дуката. У то време је и црногорски књаз Никола Задругине књиге ослободио поштарине, захваљујући чему су ова дела стизала и у најзабаченија села Црне Горе.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић