06. септембар 2011.

Претресно веће трибунала прогласило је генерала Перишића кривим за помагање и подржавање артиљеријских и снајперских напада на цивиле у Сарајеву са положаја Војске Републике Српске, убиства више хиљада муслимана и премештања становништва Сребренице у јулу 1995. године, као и ракетних напада на Загреб са положаја снага Републике Српске Крајине у мају 1995.

Пресудом је утврђено да он није командно одговоран за злочине у Сребреници и Сарајеву, јер није доказано ван разумне сумње да је између њега и починилаца злочина у Сребреници и Сарајеву постојао однос надређености.

Према пресуди већа којем је председавао судија Баконе Молото, Перишић је српским војскама у Хрватској и БиХ пружио кључну персоналну и логистичку подршку, иако је знао да су оне у својим операцијама починиле тешке злочине.

Пресуда је донета већином гласова судија Мишела Пикара из Француске и Педра Давида из Аргентине, док је судија Молото имао супротно мишљење.

Перишић је, према пресуди, индивидуално одговоран за помагање и подржавање убистава, нехуманих дела, напада на цивиле и прогон несрба у Сарајеву и Сребреници, што је квалификовано као злочин против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.

Веће је, међутим, утврдило да су официри ВРС, предвођени командантом Ратком Младићем, у време злочина били припадници ВЈ, које је Перишић на службу БиХ упутио преко 30. кадровског центра Генералштаба у Београду. Веће је установило да је под надзором Перишића ВЈ пружала помоћ ВРС и Српској војсци Крајине у виду допремања оружја, горива, резервних делова, а та логистичка помоћ пружана је и пре ступања Перишића на место начелника Генералштаба, у августу 1993. године.

Председавајући судија цитирао је изјаву Радована Караџића, бившег председника Републике Српске, који је изјавио да се у БиХ „ништа не би десило без Србије, јер није било ресурса". Молото је, као један од доказа, прочитао и Младићеву изјаву да Срби „не би могли да живе" без помоћи Србије, али и исказ покојног Слободана Милошевића.

Перишић је, једногласном одлуком, ослобођен кривице по оптужби за помагање истребљења муслимана у Сребреници зато што су судије закључиле да није било довољно доказа да је он могао предвидети да ће ВРС систематски убити хиљаде људи. Ипак, већином гласова заузет је став да је Перишић знао за пораст напетости да ВРС спрема војни напад и да је врло вероватно да ће та војска починити злочине у Сребреници.

За артиљеријске нападе на Загреб 2. и 3. маја 1995. године, у којима је погинуло седам људи, а рањено 100, Перишић је проглашен командно одговорним, пошто је био надређен официрима СВК. Он је, по пресуди, стога крив што није спречио и казнио починиоце.

Према пресуди, Перишић је створио 30. и 40. кадровски центар Главног штаба ВЈ, преко којих су официри ВЈ упућивани на службу у ВРС и СВК, а затим и плаћани из Београда, остварујући сва своја статусна права у ВЈ.

Како се наводи у сажетку пресуде, ти официри су на тај начин „задржали статус припадника ВЈ". У децембру 1993. године Перишић је, како је рекао Молото, изјавио на седници Врховног савета одбране да у ВРС и СВК служи више од 7.000 официра ВЈ, а да ће они који то одбију бити „отпуштени из ВЈ на овај или онај начин". Перишић и чланови ВСО са председником Србије Слободаном Милошевићем на челу настојали су да то „сакрију" од међународне заједнице.

Злочине у Сребреници и Сарајеву, наглашава се у пресуди, „нису починили војници ван контроле који су деловали независно" већ су злодела била „део дуге кампање коју су надгледали највиши официри ВРС на платном списку ВЈ, укључујући генерала Младића.

„Пошто су те операције укључивале систематске злочине над цивилима, деловање генерала Перишића имало је значајан ефекат на почињење тих злочина, што значи да их је он помагао и подржавао", наглашава се у пресуди.

У нападима на Загреб погинуло је седам, а рањено више од 100 цивила.

Одређујући казну од 27 година затвора, претресно веће је нагласило да су злочини ВРС трајали дуго и да су жртве биле бројне и посебно рањиве, као и да је генерал Перишић „наставио да пружа помоћ ВРС месецима пошто је био информисан о догађајима у Сребреници".

Генералу Перишићу у казну од 27 година биће урачунато и 1.078 дана које је провео у притвору трибунала. Тужилаштво је крајем марта тражило казну доживотног затвора за генерала, а одбрана је затражила да суд ослободи Перишића кривице.

Момчило Перишић добровољно се предао трибуналу 7. марта 2005. године, на дан када је оптужница против њега обелодањена, а два дана касније је у првом појављивању пред судијом изјавио да није крив ни по једној тачки оптужнице.

Адвокат одбране: Молото нас уверава да се жалимо

Бранилац Момчила Перишића Новак Лукић изјавио је да ће се одбрана жалити на пресуду, док је у тужилаштву трибунала речено да пресуда тек треба да буде анализирана и да ће одлука о жалби бити донета најкасније за 30 дана.

Лукић је, истакавши да ће се одбрана жалити на пресуду, указао да је главна импресија данас то што је председавајући судија Баконе Џастис Молото, за разлику од друге двојице судија, био за то да се Перишић ослободи по свим тачкама оптужнице.

Одбрана има, према правилима трибунала, рок од 30 дана од изрицања пресуде за најаву жалбе, а потом, од најаве жалбе и када се формира жалбено веће тече рок од 75 дана за подношење жалбеног поднеска.

Љајић: Пресуда без импликација по Србију

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић изјавио је да неправоснажне пресуде тог трибунала не треба коментарисати, али да је уверен да ће, у случају првостепене пресуде Момчилу Перишићу, коначна реч бити дата у жалбеном поступку. „При томе посебно имам у виду чињеницу да је председавајући Већа судија Молото по већини тачака оптужнице издвајао своје мишљене", рекао је Љајић.

Игњатовић: Висока казна

Шеф владине Канцеларије за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић сматра да је казна коју је у првостепеном поступку Хашки трибунал изрекао некадашњем начелнику Генералштаба ЈНА и бившем генералу „доста висока".

Игњатовић је рекао да је реч о првом утиску и да је неопходно сачекати детаљнију анализу пресуде, али и да је уверен да ће бити уложена жалба и да ће коначну одлуку о Перишићевој кривици, ипак, донети жалбено веће.

Шутановац: Велико жаљење

Министар одбране Драган Шутановац изразио је велико жаљење због пресуде некадашњем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу, наводећи да сматра да је то „изузетно велика осуда".

„Изражавам велико жаљење. Мислим да је то, не улазећи у мериторност оптужнице, изузетно велика осуда", рекао је Шутановац.

Тодоровић: Страшно и срамно

Шеф посланичке групе Српске радикалне странке Драган Тодоровић рекао је да није изненађен пресудом Трибунала у Хагу бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу, коју је оценио као „страшну и срамну". „Нико на свету не може да буде изненађен пресудом над Србима у Хагу."