27. август 2011.
Председник Србије Борис Тадић 2. септембра биће домаћин деветог Унесковог састанка шефова држава Југоисточне Европе, а учешће је, како је Танјугу речено у Кабинету председника, до сада потврдило више шефова држава из региона, генерални секретар Унеска Ирена Бокова и низ других званица.
На самиту под називом „Савремена уметност, помирење у југоисточној Европи", у једном од најпознатијих археолошких налазишта у земљи, Виминацијуму код Костолца, учествоваће председници Бугарске, Албаније, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније.
Молдавију ће представљати заменик министра културе, а очекује се одговор Грчке.
Поред њих, очекује се и присуство регионалних министара културе и стваралаца који се баве темом самита - модерном уметношћу и њеном улогом у помирењу, у региону који је прошао буран и тежак период.
Генерални секретар Унеска Ирина Бокова први пут ће боравити у Србији од како је именована на ову функцију. Она се очекује сутра да учествује на манифестацији „Мостови" Струшких вечери поезије.
Њен долазак има додатни значај у чињеници да следи после недавног покушаја Приштине на 35. редовном годишњем заседању Комитета за светску баштину Унеска, у Паризу, да српске манастире на Косову представи као средњовековне споменике Косова.
Србија је тада „одбранила" припадност Пећке патријаршије, Високих Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке у Призрену српској културној баштини.
Србија на листи споменика под заштитом Унеска има бројна природна и културна добра, али је оцена стручњака који сарађују са том агенцијом УН да сарадња мора бити боља и да остају „нека проблематична питања", као што је покушај присвајање српске културне баштине од стране привремених косовских власти.
Унеско је специјализована агенција Уједињених нација основана са циљем изградње мира, стварања дијалога између цивилизација, култура и народа и промоције међународне сарадње кроз образовање, науку и културу.
Унеско има 193 земље чланице и седам придружених чланица, а своје активности, организација спроводи кроз пет главних програма - образовање, природне науке, друштвене науке, култура и комуникације и информације.
Бивша СФРЈ постала је чланица Унеска 31. марта 1950. године. Њено учешће на састанцима и конференцијама суспендовано је почетком деведесетих година прошлог века.
СР Југославија постала је чланица организације 20. децембра 2000. године, а Југославију наслеђује државна заједница Србије и Црне Горе 2003. године да би, по проглашењу независности Црне Горе, чланство Србије и Црне Горе у Унеску на себе преузела Србија 3. јуна 2006. године.
Корени Унеска могу се пронаћи још у резолуцији Лиге народа из септембра 1921. године када се појавила потреба за међународном интелектуалном сарадњом. Међународни комитет о интелектуалној сарадњи основан је јануара 1922. године као консултантски орган.
Наредних година основано је неколико организације за развој међународног образовања али је њихов рад зауставио Други светски рат.
Унеско је под својим садашњим именом основан 4. новембра 1946. године када је на снагу ступио њихов устав који је ратификовало 20 земаља света.
Једно од највећих достигнућа Унеска је његов рад против расизма који је почео са декларацијама светски познатих антрополога а завршен 1978. године Декларацијом о раси и расним предрасудама.
Када је реч о образовању, пилот пројекат Унеска био је пројекат основног образовања на Хаитију који је почео 1947. године. Потом су уследиле мисије у друге земље, као и препорука да основно образовање у земљама чланицама треба да буде бесплатно и обавезно.
На пољу културе, Унеско је учествовао у такозваној Нубија кампањи покренутој 1960. године са циљем премештања Великог храма из Абу Симбела како га не би Нил поплавио после изградње Асуанске бране. Током кампање која је трајала 20 година пресељена су 22 споменика и археолошка комплекса.
То је била прва и највећа кампања у серији сличних, укључујући пројекте у Пакистану, Непалу, Мароку и Грчкој,
Рад на светском наслеђу резултирао је оснивањем Комитета за светско наслеђе 1976. године и уписивањем првих места на Листу светског наслеђа 1978. године.
После састанка Унеска у Паризу у децембру 1951. године, три године касније отворен је Европски центар за нуклеарна истраживања ЦЕРН, који је 1989. године био место рађања Светске мреже (World Wide Web).
Прилика за промоцију српске баштине
Србија је, од Унеска, препозната као партнер спреман и способан да брани концепт дијалога, помирења и разумевања у региону, изјавила амбасадорка Србије при тој организацији Зорица Томић. Виминацијум, следеће седмице, домаћин самита Унеска "Савремена уметност и помирење у Југоисточној Европи".
Унеско Србију препознаје као партнера који је спреман и способан да озбиљно брани концепт дијалога, помирења и разумевања у региону, изјавила је амбасадорка Србије при тој организацији Зорица Томић.
У интервјуу Танјугу поводом Унесковог самита шефова држава региона који ће следеће седмице бити одржан у Виминацијуму на тему "Савремена уметност и помирење у Југоисточној Европи", Томић је рекла да је Унеско са одушевљењем подржао иницијативу Србије да овогодишњи самит буде организован на ту тему.
"То је идеална прилика да се нашим гостима покаже не само једно изузетно вредно археолошко налазиште, већ и озбиљност, стручност и професионализам у очувању културне баштине, без обзира да ли ће овај локалитет бити уписан на Унескову листу или не", рекла је Томић.
Предстојећи самит ће, према њеним речима, бити прилика да се Србија, уз подршку Унеска и Савета Европе, промовише као кредибилна чланица тих организација, а тиме и покаже спремност да се активније ангажује у питањима релевантним не само за наш регион, већ и за читаву међународну заједницу.
"Овај самит је шанса не само да се Србија представи као добар домаћин, већ и да у споју античке културе на свом тлу, чији је пример Виминацијум, и тенденција у савременој уметности, о чему ће бити речи на округлом столу, симболички представи не само богатство своје културе, већ и решеност да баштину очува, а савремену уметничку продукцију подржи", рекла је Томић.
Нови споменици за Унескову листу
Предстојећи самит биће и прилика да се реафирмише захтев Србије за уношење нових споменика на Унескову Листу светске културне баштине, а то су: Царичин град, Манасија, Бач, Рајачке пимнице и Смедеревска тврђава, који су прошле године увршћени на Унескову прелиминарну листу културних добара.
Републички и покрајински заводи већ изводе конзерваторско-рестаураторске радове на неким од ових културних добара, будући да их није могуће све одједном довести у стање које мора бити репрезентативно за коначни упис на Унескову листу светске баштине, објаснила је Томић.
Сви радови се, како је навела, изводе сагласно са Унесковим стандардима и у сарадњи са Унесковим стручњацима, а до сада се највише урадило на припреми номинационих докумената за Манасију и Бач, који би требало да буду завршени до 2014. године.
"Такође, треба рећи да се ради на припреми још једног номинационог досијеа, за такозвану серијску номинацију под називом "Средњовековни надгробни споменици - стећци", које ћемо номиновали заједно са БиХ, Хрватском и Црном Гором. Очекујемо да ће номинациони досије и за ово добро бити комплетиран до 2014. године", рекла је Томић.
Што се тиче српских манастира на Косову и Метохији, њихов статус је загарантован резолуцијом УН 1244, која је пре свега обавезујућа за Унеско као специјализовану агенцију УН, објаснила је Томић.
Реализовано више важних пројеката
Осврћући се на резултате мисије Србије при Унеску у протеклих годину и по дана, колико је она на њеном челу, Томић је подсетила да је реализовано више веома важних пројеката у областима образовања, науке и културе.
"Мисија Србије при Унеску најтесније сарађује најпре са Националном комисијом за сарадњу са Унеском, а затим и са свим релевантним министарствима. Сви заједно, чинимо све да Србија буде што активнија на међународној сцени, у свим областима које су релевантне за Унеско", рекла је Томић.
Тако је организована изложба "Пергамент Србија" ауторке Лепосаве Сибиновић-Милошевић на којој су приказани радови 100 уметника из целог света, направљени у оквиру истоимене сликарске колоније, као и веома запажена изложба "Дунавске тврђаве" у сарадњи са Министарством културе Србије, са којим је реализован и Унесков пројекат Дани словенских култура.
Што се тиче културне баштине, Мисија је у сарадњи са надлежним институцијама успела да на Унескову "прелиминарну листу" прошле године стави пет, а ове још један локалитет.
"Обезбедили смо финансијску помоћ за санацију Жиче, која је оштећена у земљотресу прошле године, а интензивирана је и сарадња са Унеском у погледу обнове српских манастира на Косову и Метохији", закључила је Томић. |