22. август 2011.

Број захтева за држављанство Србије мањи је него пре неколико година. Ипак, док спортисти и уметници имају прилику да српски пасош добију по скраћеном поступку, за друге грађане процедура може потрајати и неколико година.

На предају захтева за држављанство Србије некада се, како наводи РТС,  чекало у редовима. У књигу држављана се 1998. године уписало око 128.000 људи. Данас је захтева знатно мање, али процес може да потраје и неколико година, због специфичности случаја, али и услед неодговорности оних који приликом апликације приложе непотпуну документацију.

Од почетка године, српско држављанство је добило 4.500 људи, а међу њима су фудбалери, џудисти, уметници, који држављанство могу добити и по скраћеном поступку.

 Држављани Србије недавно су постали фудбалер Евандро Гоебела и џудиста "Црвене звезде" Дмитриј Герасименко.

О убрзању процедуре добијања српског пасоша, на препоруку надлежног министарства одлучује Влада.

Према речима заштитника грађана Саше Јанковића, да би одговор био позитиван, потребно је да се јасно види веза особе која аплицира и Републике Србије. "Мора се јасно препознати интерес да Србија добија нешто тим новим држављанином. Исто тако, да тај нови држављанин Србију доживљава заиста као своју државу, а не као меркетиншки начин за добијање још једног пасоша", навео је Јанковић.

Међутим, упис у књигу држављана уме и да потраје. Сваки случај је специфичан, а на добијање држављанства утиче дужина боравка у земљи, брачни стаж, а потребне су и одређене провере и достава докумената из иностранства.

"У просеку, та процедура траје пар месеци, уколико је приложена сва неопходна документација и уколико су сви услови испуњени. У другим ситуацијама, може да траје и дуже, али управо из разлога да ли постоји неопходна дужина боравка, да ли је лице, приликом подношења захтева, усагласило своју документацију или ми чекамо да оно изврши неку допуну предмета", рекла је Зорица Лончар Касалица из Управе за управне послове МУП-а Србије.

Од укупног броја захтева за упис у књигу држављана Србије, највише је захтева грађана из бивших југословенских република. У поређењу са прописима за пријем у држављанство других земаља, српски спадају у либералније.