Одбрана српског у Црној Гори ПДФ Штампа Ел. пошта

Подгорица21. август 2011.

Спона у Црној Гори

У одуженом и бахатом утирању свега што је српско, од традиције и историје до националног идентитета, српски језик се у Црној Гори показао као најјача брана актуелној власти у Подгорици.

Иако је било жестоких политичких и медијских притисика који су претходили (о)спореном попису становништва, да се на све могуће начине удари печат ускогрудо схваћеној црногорској државотворности и легитимишу готово хистерични и насилнички потези владајуће већине, српски језик се усправио као последња одбрана угроженог српског бића: већина грађана Црне Горе се, упркос свему, одважила да пркосно и достојанствено саопшти да је њихов матерњи језик - српски.

Славен Радуновић, потпредседник Нове српске демократије, (која у Парламенту Црне Горе има осам посланика), у разговору са председником Културно-информативног центра Срба у Македонији Спона, Милутином Станчићем, изнео је актуелне проблеме везане за решење употребе српског језика у образовном систему Црне Горе.

РадуновићРадуновић је истакао да веома тешко данас да се на свим пољима Српски род брани јер су напади разноврсне природе у свим земљама региона некадашње Југославије. Потврдио је то и кроз низ паралела са искуствима хроничних проблема Срба и другим државама, укључујући и оне у Македонији.

Навео је да "део власти показује слабе капацитете за дијалог и договарање о најбитнијим питањима значајним за будућност грађана Црне Горе".

"Знамо да се одлуке у ЕУ, којој макар декларативно сви тежимо, доносе споразумом и малтене консензусом, иначе је не би ни било. У Црној Гори владајућа коалиција не жели да изађе у сусрет чак ни својим грађанима, по питању њихових основних људских права, па тиме показује своју неспособност да на начин уобичајен у европској пракси решава круцијалне проблеме", изјавио је Радуновић.

Позивајући се на искуства из региона, у којима је обавезно учење службених језика који носе назив државе, пренебрегава се чињеница да су у тим државама поменути језици апсолутно већински, док су у Црној Гори грађани већински изабрали српски језик као свој.

разговор"НОВА инсистира да Влада Црне Горе испоштује споразум са опозиционим првацима на начин како је он и написан и да накнадним тумачењима не умањује могућност изгласавања изборног законодавства, и тиме дефинитивно онемогући добијање датума преговора. Поред испуњења овога услова, политичаре и грађане Црне Горе очекује још пуно посла, тако да не би ваљало да већ на првом кораку покажемо да нисмо способни за суочавање са озбиљним друштвеним изазовима, какви нас очекују у блиској будућности", сматра Радуновић.

Годиње окупља своје

Братство Лековића из црмничког села Годиње у Црној Гори, ове године организовало је треће сусрете који окупљају око 300 братственика из Бара и Подгорице, Ђурђевића Таре, Радојна, Косанице и Павиног Поља.
Сусрети су почели у четвртак вече 18. августа, изложбом слика и фотографија у Годињу. И на таквом скупу актуелна тема одбране српског језика у равноправној заступљености у образовном систему Црне Горе просто је била незаобилазна.

ГодињеНа уводном делу скупа присуствовао је и председник КИЦСМ Спона, Милутин Станчић, из Скопља, који је имао прилике да изблиза упозна карактер људи и њихове обичаје, богату традицију културне вредности, у једном специфичном амбијенту на обалама Скадарског језера, од Вирпазара ка Сеоцету.

Лековићи су једно од већих братстава у Црмници и прво црмничко, за које се зна да, организује таква окупљања.
На изложби су представљене пастеле знаменитог сликара Велише Лековића, мозаици његове ћерке Весне, витражи Весне А. Лековић, уља на платну Предрага Лековића, карикатуре и слике Зорана Лековића, као и низ документарних фотографија. У част сусрета штампано је друго издање књиге 'Братство Лековића', Драга П. Лековића".

И на овој изложби Станчић је имао прилике да се упозна и са Невеном Гошовићем потпредседником СНП-а, Велизаром Калуђеровићем председником СНП-а из Подгорице...и са размени искуства у настојањима за очување матерњег српског језика.

На отварању изложбе било је присутан велики број љубитеља уметности, али и братственика из Бара, Подгорице, Ђурђевића Таре, Радојна, Косанице и Павиног Поља.

То је први сусрет у матичном селу Лековића. Указујући да ће део изложбе бити постављен и у Старом селу, а фотографије у Дому земљорадничке задруге. Двори Балшића у Годињу су једини двор у држави ван неког утврђења.

АзбукаДраган Гвозденовић из Бара каже да ће његова деца говорити српски упркос свим покушајима отуђења и „преваспитавања".

- Милије ми је што сам дете од једне године пописа Србином но ма шта друго, тако је било тако ће и бити. Ја за друго не знам, оно што знам чувам, и преносим, а шта ће се збиват и шта ће бит, не знам, каже поносно.
Док политичари, на две недеље пре почетка школске године, мозгају како да омогуће ученицима који то желе да се школују на српском језику, све је извесније да ће решење - ма какво буде - донети поделу међу децом.

- Моје ће, богами, говорити „нејотовано", а два измишљена слова сигурно неће учити – кажу родитељи - Срби, који траже право да језик којим говори његова породица, већински у Црној Гори, буде макар равноправан са тек проглашеним, црногорским.

- Треба да зборимо као ђедови, а сад шјутра и шјекира можемо и написат' - чује се из другог „табора".
Језик је, тако, и даље више политичка него лингвистичка, више националистичка него цивилизацијска тема у Црној Гори. Док се једни држе Устава, по којем је црногорски једини службени језик, други се позивају на резултате пописа по којима је и у самосталној Црној Гори доминантан - српски.

Људи, просто, говоре и пишу како су научили на полако прогањаном српском, а у званичној комуникацији примене нових правила готово да и нема. Рецимо, у обраћању јавности писаним путем или преко портала на Интернету, нова слова од званичних институција користи само Скупштина Црне Горе, тачније председник парламента Ранко Кривокапић.

Општој конфузији, нема сумње, доприноси и Министарство просвете, најавама да ће свако добити право да се школује на свом матерњем језику „уз црногорски и на српском, бошњачком и хрватском) и то „у јединственом наставном процесу".

Одлука на политичкој ваги

Најављујући да ће спровести у дело договор политичара да српски поново уђе у наставни програм, из Министарства је саопштено и да деца неће бити подељена ни по којем основу, па ни на „јотовану" и „нејотовану", или по националној припадности. 

ЦрногорскиУџбеници за црногорски језик, међутим, већ су у књижарама. Писани су по новом правопису, уз коришћење нових слова (с' и з') и дозвољену употребу „јотованих" речи и „дублета". Језиком, дакле, који је прокламован пре тачно две године, када је Министарство просвете прогласило „Правопис", „Рјечник" и „Граматику црногорског језика".

Нова лингвистика ушла је, затим, у Закон о општем образовању, а црногорски језик ће, први пут, бити обавезан предмет ове школске године. Али - у пракси „јотовање", „дублети" и новокомпонована слова за те две године готово да нису заживели у пракси, упркос нападној пропаганди и „сили закона".

Штампање нових уџбеника било је, изгледа, прилика и за радикалну измену школског програма, нарочито када је реч о књижевности. Из уџбеника за основне школе тако су нестали многи јужнословенски писци, почев од Диса и Црњанског, Десанке Максимовић и Змаја до Матије Бећковића.

У целом осмогодишњем школовању Његош се и не помиње! Учиће се тек у средњој. Залудан је, рекло би се, био посао подгоричког новинара Божа Миличковића који је лани приредио ново издање „Горског вијенца" и објавио дело великог песника на црногорском језику, убацивши с' и з' „тамо где треба".

Хоће ли сада све књиге писане на српском, по ранијим правописима, бити „приподобљене" тек прописаним правилима? „Црногорска хроника" др Новака Килибарде, рецимо, недавно је осванула у новом издању, са новим словима, „ђедовима" и „ћецом", „ућеривањима" и „приједлозима"... На таквом језику учиће и деца од 1. септембра - мада, можда, неће баш сва...

Сарадња

Очување српског националног идентитета, највреднијих културних и духовних вредности Срба у Црној Гори и Македонији, уз конкретне облике размене искустава кроз повезивање у сфери информисања у региону, један је од кључних циљева којем теже КИЦСМ Спона успостављањем сарадње са редакцијом портала ИН4С из Подгорице.

О тим циљевима је било речи у разговору између уредника портала ИН4С, Гојка Раичевића, председника Управног одбора Матице српске у Црној Гори, Владимира Божовића и председника Центра Спона, Милутина Станчића.

На исту изуетно актуерлну тему „која траје", Станчић је у Подгорици разговарао и са саветницима у Амбасади Србије у Црној Гори, Зораном Ковачевићем и Оливером Стаменковићем.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић