21. август 2011.

 На Церу је обележена 97. годишњица чувене битке у којој је српска војска извојевала прву савезничку победу против Аустроугарске у Првом светском рату.

Код споменика српским јунацима у Текеришу положени су венци и одате високе државне и војне почасти.

Венац је, у име Владе Србије, положио државни секретар у Министарству одбране Игор Јовичић.

Јовичић је поручио да Србија и њени грађани неће дозволити да буду заборављени они који су храбро, са неизмерном љубављу према отаџбини, изборили победу над далеко надмоћнијим непријатељем.

"Нека овај дан у свима нама пробуди сећање на неустрашив дух војводе Степе Степановића и свих јунака Церске битке који су историји српске државности и будућим генерацијама оставили вечни завет како се, достојно људског живота, воли и бране отаџбина и народ", истакао је Јовичић.

Председник Скупштине града Лознице Јован Тодоровић оценио је да је Церска битка једна од најлепших, али и најтужнијих тренутака у српској историји.

Програм, који је за посетиоце приређен на завршетку централне свечаности, обухватио је позоришну представу "Церска битка" у продукцији Београдске културне мреже, а наступио је и хор Културно-уметничког друштва "Лола" из Београда.

Почасни плотун испалио је почасни вод Гарде Војске Србије, чији је репрезентативни оркестар свирао током церемонијалног дела манифестације.
Церска битка одиграла се током августа 1914. године и представља једну од најзначајнијих и највећих победа Српске војске у Првом светском рату.

Због заслуга у командовању битком командант Друге српске армије Степа Степановић унапређен је у чин војводе.

Церска битка вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су главне војне операције вођене у сливу реке Јадар.

Борбе су почеле у зору прелазом аустроугарске армије код села Батара и Самуровића аде, с циљем даљег продирања у Србију, док је Друга армија форсирала реку Саву и заузела Шабац.

Непријатељским снагама су се храбро супротстављали предстражни одреди српске војске на Дрини све до 15. августа.

До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су огорчене борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ.

Аустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије.
Војска Краљевине Србије, чији је врховни командант био регент Александар Карађорђевић, имала је 180.000 војника и невиђен морал.

Церске операције

Победи Срба допринела је и исправна стратегија врховне команде, али и искуства у модерном ратовању која су стекли у Балканским ратовима.

Аустроугарске снаге натеране су на повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, које се наставило и наредног дана.

Истеривањем непријатеља до Дрине и завршним операцијама, од 21. до 28. августа 1914. године, када је ослобођен Шабац, окончане су такозване церске операције.

У тешким борбама Аустроугарска је имала око 25.000 погинулих и рањених и више од 4.500 заробљених официра и војника.
На српској страни из строја је избачено 16.045 подофицира и војника и 259 официра, од тога је било 2.107 погинулих и 250 заробљених.

У извештају о поразу аустроугарске војске, аустријски новинар Ервин Киш је написао: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници. Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу".

По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.

Вест да је српска војска до ногу потукла аустроугарске трупе изненадила је светску јавност, која није очекивала да се једна мала држава, исцрпљена Балканским ратовима у претходне две године, може војнички одупрети великој сили.

Победа Срба допринела је одржању морала сила Антанте, које су у почетку рата губиле битке на свим фронтовима.

Захваљујући тој победи, Аустроугарска је закаснила с концентрацијом трупа према руском фронту, што је касније олакшало операције савезника.

Најзаслужнији генерал Степа Степановић

Пресудну улогу одиграла је Друга армија, као најзначајнија оперативна група и њен командант генерал Степа Степановић, који је израдио план оперативних дејстава и у кључном тренутку упутио један пук да овлада гребеном Цер, што је одлучило исход битке.
Због ових заслуга, регент Александар је Степановићу доделио чин војводе.
Бранећи отаџбину и народ од аустроугарске агресије, српска војска је пружила пример безмерне храбрости и патриотизма, који ће заувек остати у колективној свести нације.