|
 10. август 2011.
Песник Љубивоје Ршумовић одрастао је уз пословице и с њима кренуо у свет из родног села Љубиш. "Кућа са окућницом", поетско-прозни венац мудрости, својеврсно је завештање аутора, његов дуг завичају, језику и родитељима.
Пословице су најкраће лекције о животу. Уз њих је одрастао и у свет пошао из родног села Љубиш и песник Љубивоје Ршумовић.
Поетско-прозни венац мудрости "Кућа са окућницом", објављен у 103. колу Српске књижевне задруге, његово је својеврсно завештање, дуг завичају, језику и родитељима.
Пре готово тридесет година у књизи "Сјај на прагу", како подсећа РТС, први пут је засијао сонетни венац "Кућа" који је Љубивоје Ршумовић посветио својим родитељима, Милеси и Михаилу.
Писан је ијекавицом у форми народних пословица јер су, како каже, тим језиком и у том облику, брату и њему, родитељи делили савете, када су желели да их деца озбиљно схвате и то запамте.
Да би венац мудрости приближио савременом читаоцу, Ршумовић је написао нову књигу. Тако је "Сјај на прагу", воли да каже, родио "Кућу са окућницом".
"Има много речи које су заборављене, које су задремале у нашем језику. Ја сам покушао у овој новој књизи да их пробудим", каже Љубивоје Ршумовић.
Песник наводи да је свака пословица из тог сонетног венца, а има их 90, била повод да напише 90 кратких прича, кратких ситуација у којима се та пословица могла чути или се чула на Златибору.
Изреком "Мој си, али ко зна чији ћеш бити", отац га је испратио из Љубиша на школовање.
"И шта она значи у ствари. Јеси мој али идеш у свијет. Тамо ћеш срести овакве и онакве људе. Нису сви људи добри, па пази шта радиш. Буди добар, буди честит и биће све у реду", каже Ршумовић.
"Кућа са окућницом" за песника својеврсна је лична антологија мудрости. Иако сабирана у прохујалим временима, она има и универзално значење те је тако вредна и човеку данашњице. |
