04. август 2011.

У војној операцији "Олуја" која је почела на данашњи дан пре 16 година, на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је бројала око 30.000 војника.

Народ Републике Српске Крајине, више од 200.000 људи, натеран је на повлачење у правцу Србије и Републике Српске, при чему су избегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.

Они који су остали, а реч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", у акцији хрватске војске је убијено или нестало 1.960 Срба, од чега 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 677 цивила.

Правда достижна?

Хашки трибунал, у априлу ове године, осудио је генерала Анту Готовину на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.

У пресуди Анти Готовини утврђено је да је операција "Олуја" била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, ради протеривања српског становништва из Книнске крајине.

Хашки трибунал је 26. јула 2001. године подигао оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант операције.

Готовина је од тада био у бекству, а ухапшен је у Шпанији 7. децембра 2005. године, када је и изручен Хашком трибуналу.

У марту 2004. године, Трибунал у Хагу подигао је оптужнице против хрватских генерала Ивана Чермака и Младена Маркача који се терете по личној и командној одговорности за убиства, злочине против човечности, прогон, депортације и кршења закона и обичаја ратовања током и после операције "Олуја", након чега су они добровољно отишли у Хаг.

У мају 2007. године, бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт рекао је да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине.

"Нико не може порећи да су се злочини након 'Олује' догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба", рекао је Галбрајт.

Тужилаштво Хашког трибунала одустало је од подизања оптужница против генерала Петра Стипетића који је командовао војним акцијама у склопу операције "Олуја", и Мирка Норца који су саслушани у статусу осумњичених.

Норац је у Хрватској раније осуђен на 12 година затвора због ликвидације најмање 50 српских цивила на подручју Госпића и Карлобага 1991. године, а у мају 2009. године осуђен је на седам година затвора за ратне злочине над цивилима у војној акцији "Медачки џеп".

"Брионски транскрипти"

Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану".

Веродостојност транскрипта је потврђена, а на основу њих, Хашко тужилаштво је у проширеној оптужници против хрватских генерала Чермака и Маркача, оптужило "бројне именоване и неименоване, војне и државне дужноснике" за кривично дело злочиначког удруживања с циљем "присилног и трајног елиминисања српског становништва из региона Крајина".

Концепт решења такозваног "српског питања" у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи Беспућа повијесне збиљности, у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе".

Туђман је прогон Срба након "Олује" којим је, према његовом мишљењу, завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године: "Српско смо питање, дакле решили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман.
Дан када је почела операција "Олуја" Хрватска обележава као државни празник, док исти датум Срби посвећују сећању на своје страдале сународнике.

Хрватска је крајем јуна 1998. године усвојила План за повратак избеглица и прихватила принципе на којима је инсистирала међународна зајендица, посебно УНХЦР.

Парастос у Бањалуци

У храму Свете тројице у Бањалуци служен је парастос погинулим Србима у акцији "Олуја" у августу 1995. године, после чега су положени венци на бањалучком гробљу Свети Пантелија.

Венац погинулим српским борцима положио је председник Републике Српске Милорад Додик, који је још једном осудио злочине почињене током и после "Олује" и рекао да је Хрватска учинила све да се Српско национално биће не обнови на простору те државе и да је још увек присутна опструкција повратка избеглих Срба у ту земљу.
Додик је подсетио да је и Хашки трибунал донео пресуду хрватским генералима за "Олују", којим је потврдио да је то био удружени злочиначки подухват.

Помен жртвама "Олује"

Парастосом у цркви Св. Марка одата пошта жртвама акције "Олуја". Избегличка удружења, у писмима хрватским властима, изразила жаљење што Сабор још није усвојио декларацију о поштовању људских права прогнаних Срба из Хрватске.

Владика хвостански Атанасије Ракита, уз саслужење свештенства Српске православне цркве, служио јеу цркви Светог Марка парастос жртвама "Олује". Парастосу је присуствовао председник Борис Тадић, потпредседник Владе задужен за проблеме избеглица Јован Кркобабић и други државни званичници.

Представници Владе Србије, избегличких удружења и удружења несталих и убијених Срба у Хрватској потом су положили цвеће на спомен-плочу недалеко од храма у Ташмајданском парку и одали пошту свим жртвама ратова од 1991. до 2000. године.

Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић рекао је да су српским избеглицама које желе да се врате у Хрватску угрожена елементарна права и да је за решење њихових проблема неопходно активно учешће Хрватске.

Представници избегличких удружења из Хрватске изразили су у отвореним писмима хрватским властима жаљење што Сабор није усвојио декларацију о поштовању људских права прогнаних Срба из Хрватске.

У отвореним писмима председници и потпредседнику хрватске владе Јадранки Косор и Слободану Узелцу која су предали у Амбасади Хрватске у Београду, удружења избеглица у Србији навела су да је основни проблем прогнаних Срба дискриминација.

"Чињеница је да у Хрватској и даље влада дискриминаторски однос према Србима у законодавству и поступању државних органа", истиче се у писмима.

"Нажалост, Срби се у Хрватској и даље третирају као грађани другог реда", рекао је новинарима представник избеглих Срба Миодраг Линта, наводећи да Влада Хрватске не показује политичку вољу да се пронађе свеобухватно и трајно решење проблема избеглих.

У писмима Косоровој и Узелцу, избегличка удружења су навела да и шеснаест година после завршетка рата прогнани Срби из Хрватске и остали оштећени грађани нису остварили своја људска права.

Захтеви избеглица

Избегличка удружења су навела неколико захтева које Влада Хрватске, како је оценио Линта, треба да реши пре уласка у ЕУ.

Избеглице захтевају повратак одузетих имовинских и стечених права, од представника хрватске власти траже да се успоставе исти стандарди у суђењима за ратне злочине и другим кривичним делима из ратног периода, и да се престане са злоупотребом спискова за ратне злочине и потерница, у циљу застрашивања и одвраћања прогнаних Срба од повратка.

Они траже да се заврши процес ексхумације и идентификације посмртних остатака Срба из свих појединачних и заједничких гробница који се, како истичу одвија "необјашњиво споро".

Од укупног броја жртава до сада је решена судбина 911 људи, док се на евиденцији несталих води још 1.011 лица, навео је Линта и истакао да су удружења затражила од Хрватске да "преузме одговорност за страдања и губитке који су имали прогнани Срби".

У писмима хрватским званичницима истакнуто да захтеви избеглих Срба нису усмерени против Хрватске, и да већина прогнаних Срба подржава потписивање уговора о приступању Хрватске Европској унији под условом да се на свеобухватан и правичан начин реше њиховипроблеми.

Срећковић: Дан велике туге

Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић изјавио је да је данас дан велике туге и опомене за све народе на просторима Западног Балкана.

"Ово је дан велике туге и историјског сећања сваког припадника српског народа, јер је тог дана убијено неколико хиљада, док је 200.000 наших сународника бруталном силом протерано са простора Српске крајне на којима су живели вековима", наводи се у саопштењу министра Срећковића.

Он је поручио да је годишњица "Олује" дан велике опомене за све народе на просторима Западног Балкана и да "ми тај злочин никада нећемо и не смемо заборавити да се злочин не би поновио, али да смо спремни за сарадњу, помирење и објективно сагледавање прошлости".

Срећковић је нагласио да је од непроцењиве важности што се ове године "Олуја" обележава након пресуде Хашког трибунала, којом су кажњени кривци са хрватске стране за један од највећих злочина у новијој историји.

У војној операцији "Олуја" на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало 2.000, а протерано око 220.000 Срба.

Коштуница: "Олуја", сурови злочин 

Над српским народом у Олуји почињен је страшан злочин етничког чишћења, наводи Војислав Коштуница у саопштењу поводом шеснаестогодишњице "Олује". Уместо да призна злочин над Србима, Хрватска не престаје да врши притисак на српски народ, истиче председник ДСС-а.

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница, у саопштењу издатом поводим 16. годишњице хрватске војне операције "Олуја", наводи да је над српским народом у Олуји почињен страшан злочин етничког чишћења, који се у Хрватској данас прославља као победа.

Српски народ, који је највећа жртва ратова, од Јасеновца до "жуте куће", добро зна да злочин никада не може да буде победа, сматра Коштуница, наводећи да убијање и прогањање невиних Крајишника, искорењивање целог једног народа из његових вековних огњишта није и не може бити победа, него сурови злочин.

Као народ ми морамо да памтимо и достојно обележавамо све невино пострадале српске жртве, истиче председник ДСС-а.

Уместо да призна злочин почињен над Србима, Хрватска и данас не престаје да врши притисак на српски народ, сматра Коштуница, додајући да је, уочи годишњице "Олује", у Хрватској донета одлука којом се укидају загарантована места у хрватском Сабору за представнике српског народа.

Нажалост, убрзавају се и појачавају притисци и на Косову, и на Републику Српску и на Србе и Српску православну цркву у Црној Гори. Време које долази доноси српском народу пуно искушења и баш зато само економски снажна и стабилна Србија, Србија која држи до својих интереса и достојанства може да гарантује и да обезбеди мир и мирну будућност за српски народ, закључује се у саопштењу председника ДСС-а.