24. јул 2011.

После 350 година Kрушевац је поново седиште епископије. Чин свечаног устоличења владике почео је вечерњим бденијем у Саборној цркви светог Ђорђа, у присуству Његове светости патријарха српског господина Иринеја, владика из земље и света, црквених великодостојника и верника.

Од турских времена Крушевац је чекао на обнову епископије. "Ово још један доказ да се после 1833. године, када је Крушевац ослобођен од Турака имало пуно чекати да се обнови епископија крушевачка, то јест да потрага за нашим идентитетом није нимало лака и у том смислу ово је једна врста духовне обнове", истакао је теолог Драгић Илић. "У исто време ово је и тачка ослонца за будућност."

И за Крушевљане који су се и данас окупили у храму Светог Ђорђа и испред њега, како би присуствовали устоличењу владике, реч је о историјском тренутку.

"За верни народ је веома значајно, а и за оне који прилазе Цркви, а њих је све више, и радујемо се од срца", каже Јелена Протић Петронијевић.

Спасоје Миловановић, драматург, каже да га посебно радује то што Крушевац, најопеванији град у нашој епској поезији, поново добија епархију: "Мени као Крушевљанину представља част и задовољство што присуствујем овом чину."

У трон крушевачких епископа уведен је др Давид Перовић, професор Богословског факултета, рођен 1953. године у Ђураковцу. Свету архијерејску литургију служио је патријарх српски господин Иринеј.

Свечаним чином хиротонисања Крушевац је, после више од три века добио владику и епископију у чијем саставу је пет намесништва и 89 парохија.

Биографија епископа крушевачког Давида

Изабрани Епископ крушевачки Г. Давид (Перовић) је рођен 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (eпархија рашко-призренска). Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи. Гимназију је завршио у Пећи (1972).

Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду, а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (1972-1976). Теологију је студирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977-1983).

Монашки постриг је примио у царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је као суплент у богословијама Света Три Јерарха у Крки, и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983-1989).

Припремао је докторски рад на тему Заједница Духа Светога по учењу светог Василија Великог, у класи патролога Стилијаноса Пападопулоса, на теолошком факултету у Атини (1989-1994). Као асистент, а затим као доцент, он континуирано предаје Хришћанску етику (са Аскетиком) и Аскетско богословље, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (1995-2010). Студија Цивилизација слике (символ, слика, знак), иостали објављени радови (25), признати су му као еквивалент магистарским студијама и раду на матичном факултету (1996).

Богословске предмете Догматику и Етику, предавао је на Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу (1995-1997).

Бавио се француском филологијом на Сорбони и на Француској Алијанси за језике у Паризу (1995-1997 и 1999).
Започео је докторски рад на тему Христологија светог Максима Исповедника на основу Писама XII-XVи XIX-ог (1999), на Школи за Високе студије при Сорбони, у класи професора Алена Л-Буљуека, патролога.

Учествовао је у црквеној мисији за пријем православних старокалендараца Француза - Окситанаца (област Гаскоња) у крило Српске Православне Цркве, као и у преговорима са Французима, припадницима Православне Католичке Француске Цркве (LECOF), ради њиховог пријема у крило eпархије за Француску и Западну Европу.
Докторски рад на догматско-патролошку тему Пневматологија светог Василија Великог, одбранио је на Правосавном богословском факултету Универзитета у Београду (2002).

Постављен је (2002) за доцента на Катедри за Хришћанску етику (с Аскетиком). У међувремену је постављен за предавача на Катедри за Аскетско богословље (Општи смер) матичног факултета (2005-2007).

Своје радове и преводе објављује у црквеним часописима, и код других издавача. Сарадник је на књигама, учебницима, часописима, монографијама, зборницима, антологијама, као и на преводима (богословски текстови, химнографија, веронаука, књижевност, теорија и егзегеза филма, философија, наука). Преводи са грчког, француског, енглеског и руског. Објављује књиге.

Сарађивао је у настанку документарних филмова и телевизијских емисија и серијала (Буквар Православља, Вероучитељ у кући, Црква и језик, Планета Косово, Каржес-врата Оријента, Живот по Јеванђељу). Саоснивач је и сценариста филмског студија Наос, при Православном богословском факултету у Београду, и у оквиру Издавачког фонда АЕМ/ СПЦ-е.

Учесник је домаћих и међународних хришћанских скупова и фестивала (Београд, Фрушка гора, Охрид, Струга, Тезе, Лавардак, Лондон, Есекс, Торино, Москва, Оптина, Нитријска пустиња, Ротердам), теолошких и научних симпосиона (Београд, Атина, Александруполис, Солун, Париз, Оксфорд, Каиро, Јаш, Сибиу, Бозе, Србиње, Загреб, Перој) и трибина (Београд, Нови Сад, Суботица, Пожаревац, Пријепоље, Подгорица, Ниш, Крагујевац, Лазаревац, Требиње, Пећ).