18. јул 2011.

Ликовним изложбама, концертима, драмским представама, промоцијама књига и другим културним садржинама, од 14. до 17. јула на Данима српске културе у Штипу, представили су се уметници из Врања.

Ова манифестација организована је у оквиру 26. Штипског културног лета које од прошле године представља и националне културе.

У присуству многобројних гостију и двојице градоначелника, домаћина др Зорана Алексова и госта Мирољуба Стојчића, манифестација је свечано отворена у четвртак 14. јула изложбом Друштва ликовних уметника Врања у уметничкој галерији Безистен.

Оптимизам градоначелника

У својим поздравним обраћањима градоначелници су обећали да се будућа успешна сарадња измећу два града неће завршавати само на културној понуди, већ ће се ширити и на домене економије и привредног развоја.

–Надам се да ће наши гости из пријатељске Србије понети позитивне поруке у свој град, поготову зато што Штип и Врање имају много тога заједничког. За развој на многим другим пољима, сем културе, заиста имамо одличне услове и потрудићемо се да их искористимо , рекао је том приликом Алексов.

Нимало не заостајући у оптимистичким најавама свога колеге, Стојчић је признао да је први пут у овом граду, али да је врло пријатно изненађен:

–Срдачни домаћини у пријатном амбијенту, промоција наше културе и све лепо што нам се догађа ових дана у Штипу је само увод у нешто још веће и лепше, верујем у то-.

Извор чува традицију

Исте вечери, након промоције одржан је концерт етно групе Извор (Б. Стошић и Д. Станковић) који је изводио традиционалну музику. Тонови и осећања блиски овдашњој публици, али и перфектно извођење неколико македонских изворних песама допринели су да ови млади људи буду награђени громким аплаузима и да просто не буду пуштани да оду са сцене. Нису изостале ни понуде за наступе по другим македонским градовима.

Сутрадан, 15. јула, гости из Врања представили су се на две локације. У Народном универзитету „Гоце Делчев" у 19 сати представљена је књига афоризама под насловом „Да пукнеш" групе аутора (В. Ристића, Д.Ђорђевића, М. Илића Маје и Д. Миљковића) у издању „Врањске књиге". Добри познаваоци афоризма сложили су се са закључцима да врањски афористичари, после београдских, важе за најбоље у Србији. Љубитељи сатире су аплаузима и смехом пратили промоцију коментаришући жаоке и опаске усмерене на политичку, социјалну и друштвену реалност.

"Севдах" под Хисаром

У Дому културе љубитељи ликовне уметности су присуствовали отварању самосталне изложбе младог академског сликара Драгана Дејановића. На истом месту, мало касније стигли су и љубитељи фоклора који су се одушевили врањским играма и одломцима из Бориних драма у извођењу КУД „Севдах", које постоји од 1965. године.

Школа анимираног филма из Врања своју промоцију имала је у Народном театру (16. јула) док је исте вечери у Народном универзитету „Гоце Делчев" промовисана и књига „Речник говора јужне Србије" аутора Момчила Златановића, универзитетског професора, изузетног познаваоца и промотера врањског дијалекта и културе.

Јужњачки хумор

Дани српске културе „у издању врањских уметника" завршени су комедијом „Како снимити порно филм" у извођењу Народног позоришта „Бора Станковић". У препуној сали Дома културе у Штипу Врањанци су приредили прави ураган изворног, јужњачког хумора који је домаћа публика одлично прихватила. Стварању атмосфере допринело је и то што је текст драме адаптиран, па глумци говоре на врањском дијалекту. Комедија се иначе бави типичном причом о брачним мукама и превари. Ова динамична и весела представа, препуна гегова, опустила је и до суза насмејала Штипљане који су је испратили не штедећи на аплаузима.

Режију, адаптацију, костиме и избор музике за ову представу радио је Владимир Лазић, језичку обраду направио је Радослав Радивојевић, а сценографију (да би све било као „истинско") Крстомир Миловановић.

Културна зближавања

Нема сумње, значајан допринос не само оваквим културним манифестацијама, већ и напредовању у свим осталим сферама, дају и невладине организације.

Међу гостима из Врања била је и делегација Удружења Македонаца Пчињског округа „Гоце Делчев" са седиштем у Врању, са председником Благојем Цивкароским, потпредседником Илијом Андоновим и секретаром Пецом Ристеским. Њихов допринос у јачању веза између српског и македонског народа је евидентан и препознатљив, а њихов „задатак на зближавању два народа све лакши, управо због тога што су односи у култури све бољи."

Нена Ристић Костовска