12. јул 2011.

На попису становништва у Црној Гори, одржаном у априлу, 44,9 одсто грађана изјаснило као Црногорци, а 28,77 одсто као Срби. Према подацима црногорског Завода за статистику, 43,88 одсто грађана изјаснило се да говори српским језиком, а црногорским 36,97 одсто.

Према прелиминарним подацима пописа, у Црној Гори живи 625.266 становника. То је за око пет хиљада становника више у односу на попис из 2003. године, када је у Црној Гори било око 620,100 становника, саопштио је Завод.

На конференцији за новинаре Завода за статистику саопштено је да у Црној Гори живи 4,91 одсто Албанаца, 8,65 одсто Бошњака, 3,31 одсто Муслимана, 0,92 одсто Хрвата и 1,01 одсто Рома. О националној припадности није се изјаснило 4,87 одсто становника.

Албанским језиком говори 5,27 одсто грађана, бошњачким 5,33 одсто, српско-хрватским 2,63 и хрватским језиком говори 0,45 одсто.

У Црној Гори, према првим резултатима пописа спроведеног од 1. до 15. априла, има више од 194.700 домаћинстава и око 316.000 станова. Највећи број становника има Подгорица, више од 187.000, што представља 30 одсто становништва Црне Горе.

У односу на попис из 2003. године, у главном граду Црне Горе живи око 50.000 становника више, саопштио је црногорски Завод за статистику.

У Подгорици живи више од 57 одсто Црногораца, док је Срба нешто преко 23 одсто. Црногорци су већинско становништво у 12 од 21 општине у Црној Гори. Поред Цетиња, Подгорице, Никшића и Даниловграда, то су још општине Колашин, Мојковац, Шавник, Жабљак, Котор, Будва, Бар и Тиват.

Срби су већинско становништво у Плужинама, где их има више од 65 одсто, затим, у Андријевици - преко 61 одсто, у Пљевљима око 57 одсто, Херцег Новом близу 49 одсто, Беранама око 43 одсто и у Бијелом Пољу - око 36 одсто.

Према попису 2003. године, у Црној Гори било је 620.145 становника. Црнoгораца је било 43,16 одсто, Срба 31,99, Бошњака 7,77, Албанаца 5,03, Муслимана 3,97, Хрвата 1,1, а Рома 0,42 одсто.

Различите реакције

Резултати пописа становништва показују да јача "грађанска Црна Гора", оценио је председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић. Коментаришћи повећање броја Црногораца, на близу 45 одсто, Кривокапић је рекао да то значи да су Црногорци "темељни народ који је створио државу".

Повећање броја грађана који говоре црногорски језик, за око 14 одсто, и смањење број оних који говоре српским, за више од 20 одсто, у односу на попис из 2003. године, Кривокапић је оценио као доказ да се Црна Гора "не може правити без Црногораца".

Функционер Социјалистичке народне партије Вуксан Симоновић сматра да је "тешко коментарисати" резултате пописа о националној припадности, пошто их нису утврдиле општинске пописне комисије и пошто политичким странкама није било омогућило да у томе учествују.

Симоновић је поручио да је "потпуно јасно" да српским језиком и даље говори највећи број грађана Црне Горе и да ће то утицати на његово "реално позиционирање, као најдоминантнијег језика у Црној Гори".

Опозициони Покрет за промене оценио је да резултати пописа о национаној припадности, вери и језику "реална слика идентитета" у Црној Гори. Према оцени ПзП-а, питања идентитета ће имати све мањи утицај у Црној Гори.

Опозициона Нова српска демократија не прихвата резултате пописа. Председник НСД Андрија Мандић је рекао да је у Подгорици, Никшићу, Беранама, Пљевљима и Херцег Новом почињена "крађа" резултата пописа о националности и језику "на нивоу од пет до шест процената".

Најновији резултати пописа становништва показују да је неопходан договор између две најбројније националне заједнице, Црногораца и Срба, ради будућности државе и свих грађана који у њој живе, саопштио је Српски национални савет у Црној Гори.

Председник Савета Момчило Вуксановић је поручио резултати пописа сведоче о условима у којима је у последњих 15 година живео српски народ, односно о асимилацији Срба као тренду у Црној Гори.

"Подаци државног Завода за статистику се поклапају са претњама које су у Скупштини саопштавали најутицајнији лидери и функционери владајуће коалиције када су обећавали да ће смањити број Срба на следећем попису", навео је Вуксановић.

Бошњачки савет је са резервом прихватио резултате пописа, јер "не одражавају реалну слику националне структуре у Црној Гори". Из БС-а су поручили да се не сумња у валидност података, али су указали на амбијент у којем је реализован попис и његову методологију, која се разликовала од Закона о попису, тако да су непописане остале особе које тренутно нису у Црној Гори или су у дијаспори.

Група Џедаји испод цензуса

Анонимна група Црногорски Џедаји није прешла цензус на попису. Међу мањинским вероисповестима истиче се 118 будиста, саопштио је Завод за статистику.
Попис је показао да у Црној Гори живи 131 грађанин немачке и 104 турске националности.
Грађани те државе су и 946 Руса, 354 Словенца, 900 Македонаца, а евидентирано је и 337 Мађара, 1.154 Југословена и 135 Италијана.
На априлском попису евидентиране су све националности и етничке групе које броје преко 100 припадника.