10. јул 2011.

 Дан науке, односно датум рођења Николе Тесле, 10. јул, биће обележен различитим манифестацијама како би се скренула пажња на значај његових проналазака и да би се млађим нараштајима показало да интересовање за науку може бити веома занимљиво.

Центар за промоцију науке организоваће "Вече са звездама" у Коларчевој задужбини, а астрофизичар Горан Павичић организоваће презентацију о свемиру.

На Коларцу ће бити постављен и покретни планетаријум који сваког тренутка може да прими око 20 посетилаца, а свака презентација ће трајати двадесетак минута.

Истовремено, биће одржана изложба која прати историју науке од 1.500. године, јер се она сматра почетном за научну револуцију.

Испред главног улаза у Коларац, студенти ће обављати разне експерименте из области физике и одговарати на питања посетилаца.

Делегација Академије иноватора и научника и ЈУПИН-а положиће венце и цвеће крај споменика Тесли испред Техничког факултета.

Дан науке биће обележен и у општини Земун на више локација, а целодневним програмом посетиоци ће моћи да се подсете на Теслине проналаске.

Поводом дана науке у Србији и 155. година од рођења Тесле, у част његовог боравка у Београду давне 1892. године на згради капетан Мишиног здања трајно је синоћ осветљена спомен плоча на страни зграде која "гледа" према платоу.

На седници Владе Србије, одржаној 26. августа прошле године, одлучено је да се дан рођења Тесле, 10. јул, прогласи Даном науке у Србији.

Наредни корак у промоцији овог дана, представљаће покретање иницијативе пред Уједињеним нацијама да се дан рођења једног од највећих научника прогласи као Дан науке и у свету.

Тесла је највише допринео науци и технолошком прогресу света као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.

Јединица међународног СИ система за магнетну индукцију, по великом научнику, добила је име "тесла". Тесла је конструисао генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као "Теслин трансформатор".

Револуција у електротехници

На предавању под називом "Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје", одржаном, 16. маја 1888. године, Тесла је своје проналаске јавно приказао у Америчком институту електроинжењера, а компанија "Вестингхаус" је одмах откупила првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

Познати проналазач је са инжењерима те компаније радио на практичној реализацији својих патената. Од 1888. до 1889. године обављане су припреме за изградњу прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином систему.

Електрана је отворена 15. новембра 1896. године, пуштањем струје до града Бафала и била је увршћена у једно од светских чуда тога доба.

Од 1891. до 1896. године пријављује патенте везане за варнични осцилатор са резонантним трансформатором којим су у његовим истраживањима замењени Херцов осцилатор и Румкорфов индуктор, а уз патенте за осцилаторе, пријављује и многе патенте за пратеће уређаје - прекидаче кола, кондензаторе и слично.

На позив Краљевског института из Лондона 1892. године и Француског друштва за физику 1892. отишао је у Лондон и Париз, где је држао предавања, а током боравка у Европи посетио је и Београд, 2. јуна 1892. године.

Тесла је 1893. године својим системом четири кола у резонанци показао да су антена, уземљење и резонанца три елемента која мора да поседује сваки предајник и пријемник за бежичну телеграфију, чиме је утро пут открићу модерног радија.

Почетком 1895. године наставио је истраживања високих фреквенција проучавањем дејства струја на разређене гасове, користећи Ленардове цеви, па је један од првих научника на америчком континенту који је добио рендгенске снимке шаке, лобање, колена и лакта.

У периоду од 1899. до 1900. године Тесла је боравио у Колорадо Спрингсу, где је изградио лабораторију са емитером снаге 200 килоњутна у којој је усавршио високофреквентни трансформатор, који носи његово име "Теслин трансформатор" или трансформатор без језгра.

Тесла је у експерименталним белешкама из тога периода навео да се кроз Земљу распростиру стационарни таласи и да се та особина може употребити за бежични пренос енергије.

Прошлогодишња, 25. летња универзијада у Београду отворена је паљењем ватре преко варнице из Теслиног трансформатора, чиме су организатори велике светске манифестације одали признање великом научнику који је допринео технолошком развоју читаве планете.

Тесла се у каснијим годинама (1909-1922) бавио проналасцима везаним за машинство: турбинама, пумпама, брзиномерима... Његове пумпе без лопатица данас су у комерцијалној употреби.