|
 07.јул 2011.
Рођење Св. Јована Претече и Крститеља Господњег, Црква слави 24. јуна по старом, односно 7. јула по новом календару. Овај празник спада у непокретне празнике, што значи да се прославља сваке године у исти дан. Рођење Светог Јована увек треба сагледавати у контексту Божијег плана спасења човека и света.
Зачеће и рођење Св. Јована било је пропраћено неуобичајеним околностима. Његов отац Св. Захарија (свештеник у старозаветном храму у Јерусалиму) и мати Св. Јелисавета, пре његовог зачећа, били су поодмаклих година, живећи праведно пред Господом.
Међутим, Бог их је удостојио, да без обзира на њихове године, ипак, добију сина који ће бити велики пред Богом, и који ће многе Израиљце повратити на Божији пут, али оно што је још битније, биће претеча самога Господа и Спаса Исуса Христа. Ово је још једна поука људима, и сваком човеку понаособ, да када људи живе по Божијим заповестима, Бог такве људе дарује таквим добрима које нису ни очекивали, нити замишљали.
То се десило и Св. Захаријом и Св. Јелисаветом, они су добили сина у поодмаклим годинама, на чуђење својих ближњих и свих оних који су их познавали. Касније, за време убијања Витлејемских младенаца, убијен је и Св. Захарија у Јерусалимском храму, а Св. Јелисавета се склонила изван Јерусалима у некој гори (највероватније близу Јерусалима). Недуго после тога она умире, а Св. Јован као што је познато живи у пустињи, чуван од анђела Божијих, све до појављивања његовог међу народ како би проповедао Господа Христа. Детаљније о овим догађајима погледати прву главу јеванђељу по Луки.
Празник рођења Св. Јована и Претече Господњег установљен је након празника Божића, значи у 4. веку на Истоку, а на западу се помиње у 5. веку.
На крају наводимо песму Св. Захарије коју је изговорио након рођења Св. Јована, пророкујући да је овај догађај претеча осталих догађаја које су повезани са спасењем човека и света.
„Благословен Господ Бог Израиљев,
што походи и избави народ Свој.
И подиже нам рог спасења,
у дому Давида, слуге Свога.
Као што говораше
устима светих Пророка Својих од века.
Да ће нас спасти од непријатеља наших,
и из руку свију који нас мрзе.
Учинити милост Оцима нашим,
и опоменути се светога завета Свога.
Заклетве којом се закле Авраму оцу нашем,
да ће нам дати избављење
из руку непријатеља наших.
Да Му без страха служимо у светости
и правди пред Њим, у све дане живота нашег.
И ти дете, Пророк Вишњега назваћеш се,
Јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим,
да приправиш путеве Његове.
Да даш познање спасења народу Његовом,
за опроштење грехова њихових,
ради срдачне милости Бога нашега.
Којом нас је походио Исток с висине,
Да обасја оне који седе у тами и сенци смрти.
Да управи ноге наше на пут мира."
Молитва Захарије, оца Претечиног (Лука 1,68-89). |
