Преминуо велики српски издавач у Француској Владимир Димитријиевић ПДФ Штампа Ел. пошта

Владимир Димитријевић01. јул 2011.

Директор и оснивач издавачке куће "Лаж Дом" (L'Age d'Home Владимир Димитиријевић изненада је преминуо у Француској. Димитријевић је био један од највећих промотера српске књижевности на француском језику.

 Издавачка кућа "Лаж Дом" саопштила је да је директор куће Владимир Димитиријевић (1934-2011) изненада преминуо 28. јуна.

У саопштењу на сајту ове издавачке куће, како је пренео Танјуг, наводи се да је" Димитријевић био не само оснивач, већ и "душа" куће током 45 година.

Димитријевић је, према француским сајтовима, страдао у судару са трактором, на путу из Швајцарске према Паризу.

Рођени Београђанин, Димитријевић је матурирао у чувеној Другој мушкој гимназији и уписао студије права али је емигрирао у Италију и затим је прешао у Швајцарску где је 1966. године у Лозани основао издавачку кућу "Лаж Дом" (Доба човека) која се прочула по издањима словенских писаца.

Његовом заслугом су на француски преведена дела српских писаца Милоша Црњанског, Боре Ћосића, Бране Шћепановића, Александра Тишме, Боре Станковића која је дистрибуирао на целом франкофонском подручју.

Пре две године је награђен у Београду "Златним беочугом" за заслуге учињене српској култури.

Димитријевић је био заљубљеник у књиге и фудбал, човек који је, према речима Дејана Медаковића, на које, поводом вести о смрти, данас подсећа „Политика", деценијама монашки скромно и предано водио своју личну борбу да у једном бахатом и неправедном свету представи свој страдални српски народ.

Као младића, Димитријевића је фудбал прославио у родном Београду. Студирао је права, а у свет се отиснуо 1954, са двадесет година, прво у Милано, затим у Цирих. Године 1966. основао је у Лозани „Лаж дом", издавачку кућу, једну од најактивнијих и најцењенијих на француском говорном подручју (сваке године објављивала је нових 110 наслова), која је издала најбогатију библиотеку словенских превода у свету. Седиште је имала и у Паризу, а књижаре у Лозани, Бриселу, Београду и Москви.

Прва књига из српске књижевности коју је на француском језику објавио био је „Дневник о Чарнојевићу" Милоша Црњанског, и била је то трећа књига „Словенске колекције", после Белог и Мандељштама. Почетком осамдесетих његово издање „Сеоба" Црњанског, на француском језику, било је проглашено за преведену књигу године.

Међу преводима из српске књижевности, подсећа „Политика", предњачила су и дела Борисава Станковића, Симовића, Тишме, Добрице Ћосића, као и Бранимира Шћепановића. Школски другови били су му Вава Христић и Борислав Радовић, а и касније у животу око Владимира Димитријевића, човека велике ерудиције, окупљали су се значајни писци, филозофи, историчари, публицисти.

Вођен идејом да направи мост између Истока и Запада, у Београду је створио издавачки центар, како би путем идеја и књига обновио културне везе са светом раскинуте идеологијом, политиком и ратом, написла је данас Марина Вулићевић у „Политици".

Од дела објављених у Србији су и „Нова историја српског народа" Душана Т. Батаковића, „Бомбе и лажи, Ризница глупости мондијалиста", затим књиге полемичара Патрика Гофмана, „Амерички кошмар испричан мом коњу", „Ко је убио Исуса" Жака Патерноа, „Косово, икона српства" Радивоја Поповића, „Понор" и „Саслушавање" Владимира Волкова, „Крв петролеја – Босна" Пјер-Марија Галоа...

У служби истине о Србима

Деведесетих је Димитријевић у потпуности био у служби истине о српском народу, и кућа „Лаж дом" у то време на Западу је доживела велики бојкот. Говорио је: „Био сам критикован свуда, на ТВ и на радију, а у новинама су организовали анкете против мене. Био сам оптуживан за културно-етничко чишћење. Све моје књиге, више од хиљаду наслова, биле су склоњене из књижара. Када је отпочињао рат у бившој Југославији, у Француској и Швајцарској нису ни знали где се та земља налазила. Али, издржао сам, и сада из тог бојкота излазим зато што се Запад уморио од моде сатанизације Србије".

Владимир Димитријевић, који је на најбољи начин проширио српски духовни простор, још крајем осамдесетих је рекао: „Интуитивно осећам да ће словенска духовна филозофија одиграти велику улогу у следећем веку, да има нечега у филозофији Флоренског и Берђајева, што ће њихове идеје учинити живим и пророчанским у 21. веку", написала је Марина Вулићевић у „Политици".

„Трајан" и „Вечито дужни" Анђелка Крстића

Владимир Димитријевић, власник угледне издавачке куће ''Лаж дом'' (L'Age d'Home), штампао је 1966. роман Анђелка Крстића, ''Трајан'', а приповетке под насловом ''Вечито дужни'' 2001. године.

Уз издања, Димитријевић је записао дирљиву личну напомену: ''За успомену на Властимира Петковића – чика Власту, и на лето 1954. у Женеви, када смо стегнутог срца у туђини читали 'Трајана'. Издавач ове књиге се клања сени Анђелка Крстића, свога земљака, који га својом књигом враћа на огњиште''.

 

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић