28. јун 2011.

Српска православна црква и српски народ обележавају Видовдан, верски и национални празник и 622. годишњицу сећања на страдање српске војске која је 1389. на Косову бранила своје земље и хришћанство од моћне Отоманске империје. 

Централна манифестација прославе Видовдана, поводом 622. године од Косовског боја, одржава се у Грачаници и на Газиместану, а јутарњу литургију и парастос служиo je патријарх Иринеј, уз сазлужење епископа рашко-призренског Теодосија и врањског Пахомија.

Литургији присуствују министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, државни секретар у министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић, принц Александар Карађорђевић и шеф Косовског округа Горан Арсић.

Међу гостима су били и верници из централне Србије, Републике Српске, Црне Горе, Македоније. Међу гостима из Македоније су и представници Културно-информативног центра Срба "Спона" са председником Милутином Станчћем. 

Парастос на Газиместану

Парастос је служио српски Патријарх Иринеј, поручивши да је Косово земља на којој има места за све људе добре воље, а да Срби и Србија не смеју да се одрекну Косова.

Патријарх је поновио речи из манастира Грачанице, након видовданске литургије, да „никада нећемо нити можемо прихватити да Косово узму од Србије".

„Како можемо оставити земљу која је крвљу натопљена, како оставити земљу на којој се налазе наше највеће светиње и целог хришћанског рода, како оставити земљу без главе и срца и душе. Зато смо и данас овде, на овај свети дан да покажемо свету, пре свега себи, да смо ми неодвојиви део ове свете и благословене земље", поручио је српски патријарх.

На Газиместану се окупило неколико хиљада верника, међу којима је било пуно младих.

Окупљенима се обратио и принц Александар Карађорђевић, позивајући Србе да опстану на Косову, а оне који су се одселили да се врате.

Парастосу на Газиместану и литургији у манастиру Грачаница присуствовали су и министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, државни секретари у том министарству Оливер Ивановић и Звонимир Стевић, представници странака у Србији, као и личности из јавног и културног живота Србије.

На Газиместан, на обележавање 622 године од Косовског боја верници су дошли из Македоније, Црне Горе, Републике Српске.

Према првим информацијама косовске полиције инцидената није било.

Током преподнева полиција је обуставила саобраћај на регионалном путу Приштина-Гњилане, а у порти Грачанице су били и представници Еулекса, као и припадници шведских јединица из састава Кфора.

Свечаности у Крушевцу

Видовдан се обележава и код Споменика косовским јунацима у Крушевцу, где присуствују представници Министарства одбране, Војске Србије, града Крушевца, збратимљених општина из земље и иностранства, као и невладиних организација.

Највишим државним и војним почастима одаје се пошта косовским јунацима које је у чувеном боју предводио кнез Лазар.

Комеморативну свечаност 622. годишњице судбоносног боја српске војске против отоманског освајача организује Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и власти града Крушевца.

Помен косовским јунацима одржава се и у средњовековном манастиру Раваница код Ћуприје, који служи владика браничевски Игњатије.

Ток битке

Косовска битка између српске и турске војске збила се на Газиместану код Приштине у уторак, 28. јуна 1389. (15. јуна по старом календару).

Српске снаге предводио је кнез Лазар, а међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док је на челу отоманске војске био султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом.

Према историјским изворима, у првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а српски витез Милош Обилић успео је да убије султана Мурата.

Упркос томе, султанов син Бајазит успео је да консолидује турску војску и крене у противнапад у коме је заробљен и погубљен кнез Лазар.

После силовитог и трагичног судара, отоманска војска се повукла са бојишта и напустила Србију.

Први извори говоре о српској победи, а они који се јављају средином 15. века о боју без победника или српском пoразу.

Због тога се сматра да је битка завршена највероватније српском победом или без победника, али по далекосежним последицама она заправо представља отоманску победу.

Наследници кнеза Лазара, притиснути нападима Мађара у јесен 1389. и њиховим контактима са Вуком Бранковићем у првој половини 1390. године, склопили су мир са Бајазитом и признали његову врховну власт.

Уз помоћ Бајазитових трупа, касније су успели да потисну Мађаре и поврате изгубљене пределе у западној Србији.

Косовска битка је имала велики одјек у Европи, јер је успела да привремено заустави отоманско ширење на Старом континенту.

У националној историји Срба представља прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањић, а у колективном сећању српског народа симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног идентитета, витештва и херојства.

Споменик косовским јунацима у Крушевцу, дело вајара Ђорђа Јовановића, откривен је у присуству краља Петра Првог Карађођевића 28. јуна 1904, на прослави стогодишњице Првог српског устанка.