27. јун 2011.

Средњевековна српска држава почивала је на хришћанским начелима, њени владаоци су били Хришћани и народ српски је био крштен који је ходио у заповестима Господњим, наводи се у књизи "Царев Завет" са најосновнијим теолошким мислима Светог Николаја Жичког и Охридског написаних и посвећених Светом Кнезу Лазару.

Но, током времена, властела српска одвојила се од Бога, али, ипак народ је остао уз Божји Дух и није се покварио као његова властела. Међутим, касније и народ је почео да се квари, па тако, да би спасао душу народа (српског), Бог уништава државу у којој се умножило отпадништво.

И то се управо десило у Косовском боју, кнез Лазар је доживео пораз, али тај пораз представљао је управо Божију педагогију, како би се народ поправио и вратио Богу, јер ништа тако силно не присаједињује Богу и Његовом царству, као мука, страдање, сиромаштво и ропство. Пропаст српске средњевековне државе и војске не треба поистовећивати са потпуним уништењем, већ као педагошку меру Божију, која је уствари пројава љубави Божије према свом народу.

Зато, Ангел Господњи при самрти Св. кнеза говори му: „Не мешај погибао војске са погибељу народа. Не изједначуј пропаст државе, са пропашћу свега. Државе се и дају народима да би имало шта пропасти уместо народа; да би се имало шта дати у откуп душе народне. Кад се да јефтино за скупо, боља је трговина од обратног случаја“. Догађај на Косову пољу 1389. године, донео је кнезу Лазару и његовој војсци светитељство, а његовом народу духовну слободу, која је изнад спољашњег ропства (тада Турског), али и од спољашње слободе. Лазарев „пораз“ на Косову, изродио је небројено мноштво синова и кћери царства Божијег, и када се узме у обзир ова истина, онда Косовски бој јесте победа над победама. Царев завет, стоји као задатост свим Србима, и наставља да се остварује и данас на Космету, међутим и свугде где Срби живе.

То значи, да када Срби страдају, страдају због својих грехова и одступања од Живога Бога, а то је опет на корист Срба, јер тим начином Бог их присаједињује небу и царству Његовом. Св. Николај Жички преко овог дела је указао, да историјски догађаји увек треба да се духовно сагледавају, а то значи у контексту царства Божијег. Тако, човечји живот, и живот појединих народа, на први поглед су препуни мука и тешкоћа и различитих страдања, међутим Божјим очима посматрано, крај и свршетак тих мука и недаћа и смисао свих историјских догађаја имају у царству Божијем, јер:

„Земаљско је за малена царство,

А небеско увјек и до вјека"!

Наводи Свети Николај Велимировић у делу "Царев Завет", Краљево, 2002. 

Никола Станчић,

дипл. теолог