13. јун 2011.

У Македонском народном театру МНТ Центар, синоћ је изведена премијера мултимедијалне представе „LIKE“, у режији Гордане Деан Поп Христове.

Представа је копродукција између балетског студија „Ребис“ и МНТ.

У представи наступа и наша драга Драгана Боснић Миленковска, која веома ауторитативно, и моћно влада сценом и даје овом пројкету додатну озбиљност драмског израза, а опет истовремено симпатично укопљена у миље трендовских схватања младих.

У овом мултимедијалном пројекту наступају и Нина Деан, Ема Величковска,Татијана Адам и Андријана Атанасова.

Режију и кореографију за представу урадила је Гордана Деан По Христова, по драматургији Снешке Васевске, док је костиме израдила Елена Лука. 

Уметнички печат

Видео арт дело је Биљане Василеве, која је извела одличан концепт изражајне уметности веома специфично обликован у двоструокој улози, једном врстом биоскопског театра. У фоајеу театра уметница Биљана Василева, имала је поставку своје изложбе Људи, места, усамљеност.

Феномен Фејсбука

Публика је имала могућност да присуствује једној снажно испраћеној поруци, која долази са дасака, са разигране сцене, јаким акцентом на игру, а потпомогнут "логистике" сигнализацијом иза бине, на видео биму, укомпонованом кореографијом са интернет порукама. На тим сценама са екрана, виде се и чују, и рок комади, али и евергрин, хитови, поруке које долазе са одоцнелом концепцијом, јер се публика пре свега концентирше на сцену, на игру, на тај физички тетатар, на плес, јер је заправо и свесна да је у позоришту, а не у биоскопу. Али, управо ту и лежи изазов овог видео-арта, уз тај покрет и ритмику, долази нам модерна порука са Фејсбука...као класично отуђење човека, са погубљеним идентитетом.

Публика, састављена махом од младих људи, веома је задовољно прихватала сцене које су нудиле слику савремене комуникације у ери свеобухватног информисања, чији су поклоници управо они. Њихови су ликови управо и састављени од младих девојака, тинејџерки које су жељне инстант задовољства. То схватање жеље, говор и нагоне, сазнајемо игром, мимиком, покретом, погледом...

Интернет комуникација, носећа је тема ове сценске поставке. Феномен фејсбука поново је на актуелности. Имаш, или немаш тај профил, питање је сад. Тај егзибиционистичко-воајерски сајт који спаја људе, а понекада и раздваја, само потврђује оно одавно познато становиште да је човек заиста препрезнатижељно биће.

Једноставно, некада су егзибиционисти носили мантиле, а воајери двоглед, данас је све то само – лаптоп. У том преиспитивању емоција након представе учествовали су и уметници, и сликари, писци и глумци, пропитујући се међусобно, од када су активни, или када су и зашто  престали са "понудом" своог профила на Фејсбуку...

Милутин Станчић