11. јун 2011.

У циљу успостављања нових облика програмске сарадње између Вукове задужбине, и Културно-информативног центра Срба у Македонији "Спона", у Београду су разговарали председник Задужбине др Миодраг Матицки, извршни саветник Славко Вејиновић и председник Центра из Скопља, Милутин Станчић.

У разговору у просторијама здања Вукове задужбине, једног од настаријих историјских споменика Београда, указано је на значај успостављања израженије и програмски осмишљеније сарадње између Задужбине и "Споне" у Скопљу у циљу остваривања конкретних задатака у служби очувања српског језика, афирмације српске културе, и доступности издања ове институције припадницима дела српског народа у Македонији.

Разматране су могућности набавке најновијег календара-забавника Даница, за ученике основних школа у Македонији, као и за полазнике свих група који наставу матерњег језика похађају у "Спони". Предвиђене су активности у наредном периоду, посета делегације Вукове задужбине Македонији, договор за одржавање трибине о језику, књижевности и српској културној баштини... Наглашен је значај да се у акцији прикупљања књига и издања ове инстируције укључи и Министраство вера и дијаспоре Републике Србије.

Посебно је истакнута потреба да се поред Скопља, организује посета и предавање представника Вукове задужбине и у Куманову и Кучевишту на Скопској Црној гори, где делују чланови тамошњег Културно-просветног и инфомративног центра, који носи име српског реформатора Вука Караџића.

Матицки је истакао значај заједничког наступа и деловања у процесу деловања за очување и неговање српске културе, традиције, духовности и историје. У том смислу , како је речено, треба јачати свест о темељним вредностима нашег српског бића, кроз различите облике програмских активности и организацијама Срба и у Македонији. Он је објаснио да је главни пројекат Задужбене, у деловању преко 40 огранака у земљи и свету, већ две деценије везан за очување српског језика и писма.   

Станчић је изаразио задовољство због спремности за успостављање конкретније и садржајније сарадње између Задужбине и "Споне", напомињући значај почетних иницијатива, Милунке Митић, из Вукове задужбине у Нишу, која је са Друштвом за неговање слободарских традиција из тог града укључена у акцију прикупљања књига за српску децу у Македонији. Део зтих поклон књига је преко "Споне" уручених приликом боравка у Скопљу, већ подељен делу ученика разтличитих генерација у Македонији. 

„Даница“

Вукова задужбина већ петнаест година публикује „Даницу“, српски народни илустровани календар-забавник, савремену националну читанку, у духу најбољих традиција Вуковог истоименог календара - забавника, који је излазио у Бечу почетком XIX века (1826 - 1829. и 1834).

„Даница“ је покренута 1994. и стиже у руке читалаца од Америке до Аустралије, уједно и ширећи породицу задужбинара. Издање је проширено и додатком "Даница за младе". Око "Данице" је окупљен велики број стваралаца и стручњака из најразличитијих научних области којима се Вук бавио.

Дом Вукове задужбине

Дом Вукове задужбине у Београду саграђен је 1870/71. године. Зграда је зидана по пројекту архитекте Александра Бугарског, једног од највећих српских архитеката XIX века. Архитекта Бранко Таназевић је 1912. године изградио једно крило са унутрашњим двориштем и том приликом је урађена и фасада, која је све до данас сачувала свој изглед.

Драгутин Инкиостри Медењак, сликар и редовни професор на Уметничко-занатској школи у Београду, урадио је на улазу 1906-1907. зидне слике, с орнаментима и мотивима српске народне уметности. Четири алегоријске фигуре - Вера, Уметност, Историја и Просвета - веома су пажљиво и успешно рестаурисане 1997. године.

Зграда улази у ред најстаријих и највреднијих историјских споменика Београда и после Теразијске чесме, саграђене 1860. године, најстарији је објекат на Теразијском платоу. Завод за заштиту споменика културе града Београда ову зграду прогласио је 1966. године спомеником културе.

Зграда и делатности које су се у њој одвијале, више од 100 година, уткане су у просветну и културну историју српског народа. У згради је најпре било смештено Просветно одељење, а затим Црквено, Задужбинско и Уметничко одељење.