Година у знаку Доситеја ПДФ Штампа Ел. пошта

Доситеј03. јун 2011.

Ове године, на државном нивоу свечано се обележавају два значајна јубилеја „српског Сократа”, како га назваше савременици: двеста година од постављења Доситеја Обрадовића у Карађорђевој устаничкој Србији за првог попечитеља просвештенија (министра просвете) и двеста година од његове смрти, крајем марта 1811. у Београду.

Уз Светога Саву и Вука Караџића Доситеј се сврстава у ред великих, значајних утемељивача српске духовности, писмености, језика и културе уопште. Доситејево дело које је и данас актуелно, уткано је у темеље српске државности, јер је просвећена Европа са својим слободоумним тековинама снажно проговорила кроз њега и његово дело.

Зато је Доситеј и данас предмет интересовања и проучавања многих слависта.

„Све до Доситеја Обрадовића српска књижевност нема књижевног, правог писца. Он је главна и средишна личност српске књижевности свога времена, први чисти и одсудни рационалист српски, писац чија дела имају не само историјске но и чисто књижевне вредности, човек који је створио покрет у српским духовима и српску књижевност и културу ставио на нову, модерну основицу”.

(Јован Скерлић)

Животни пут несуђеног калуђера

Димитрије (у калуђерству назван Доситеј, по имену старог хришћанског свеца чијим се животом и поступцима посебно заносио), родио се 1739, или према неким биографима 1742. године у Чакову, банатском месту, које је данас у Румунији. Рано је остао без оба родитеља, па је одрастао код блиског рођака који се доста бринуо о њему. Видевши да га књига посебно занима, шаље га у школу. И ту много чита разна житија (животописе) хришћанских светаца, тако да га све више привлачи манастирски живот. Да би га отрезнио од верског заноса рођак га шаље у Темишвар, на занат. Незадовољан шегртским послом и таквим животом, с једним другом бежи у познати манастир Хопово, на Фрушкој гори, с намером да се тамо закалуђери и остане. То је и урадио фебруара 1758. године, добивши име Доситеј.

СпоменикЗахваљујући мудром игуману (старешини манастира) Теодору Милутиновићу и његовим саветима да то није право место за њега, као и новчаној потпори, Доситеј 1760. напушта овај манастир и креће на пут упознавања света, књига и просвећења, а тај плодни пут, на добробит српске културе, трајаће око четрдесет година.

Следе његова почетна путовања преко Славоније у Загреб, потом у Лику, Далмацију, одатле у Грчку, на Свету гору; посетиће Турску, боравиће у Албанији (како каже Скерлић код арнаутског племена Хормовити, где ће  научити и албански језик); боравиће у Италији, Немачкој (посебно у Халеу и Лајпцигу где ће студирати филозофију и естетику и одбацити калуђерску мантију); поровешће више година у Бечу, Лондону, Паризу...Научиће многе језике и на њима читати у оригиналу дела познатих класика и савременика: латински, старогрчки, турски, албански, руски, немачки, италијански, енглески, француски – биће први српски полиглота и наш први човек (и писац) са тако великом и широком културом, што је и за данашње услове задивљујуће.

Преводиће многе књиге, и како каже професор Васо Милинчевић објављујући их као „посрбљене”, преносиће рационалистички дух просвећене Европе на тло српске непросвећености и заосталости, где се још увек ратовало и гинуло за слободу.

После Првог српског устанка, а на Карађорђев позив, под старост 1807. долази у Србију и већ следеће године преузима све послове просвете... Постаје први сропски министар просвете, отвара Велику школу у Београду, богословију, пише уџбенике, ради и друге државничке послове у пробуђеној Србији...

Умире крајем марта 1811. у Београду, где је и сахрањен. Гроб му је пред Саборном црквом на коме пише (како је и желео): Он је љубио свој род.

Дело које траје

Из Доситејевог књижевног творештва као вреднија дела за српску културу и књижевност истакнимо пре свега познато програмско ПИСМО ЉУБЕЗНОМ ХАРАЛАМПИЈУ, посебно најзначајније дело ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА (доживљаји), затим СОВЈЕТИ ЗДРАВАГО РАЗУМА (савети), БАСНЕ са наравоученијима (тј. поукама)...

Доситејева дела уједно представљају највиши идејни и књижевни домет српског осамнаестог века.

У свим његовим делима видљива је намера да буде користан свом народу; куда, којим правцем и како да крене, иде, тај напаћени српски народ, да се отварају школе, да се школују и женска деца...Посебно се залагао о потреби да књиге буду штампане на народном језику, како би их „разумели и прости сељани и чобани само ако знаду читати”, у чему је у многоме био Вуков претходник.

...Моја ће књига бити написана чисто српски (мисли на корисне Совјете здраваго разума) каогод и ово писмо да је могу разумети и сви синови и кћери од Црне Горе до Смедерева и до Баната – ово су речи великог српског просветитеља Доситеја, написане четири године пре Вуковог рођења, у познатом Писму љубезном Харалампију, у Лајпцигу (Немачка), априла 1783. године.

Споменица

У књизи СПОМЕНИЦА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА објављеној у Београду 1911. године поводом обележавања стогодишњице његове смрти, налазимо и овај податак како је на овим просторима обележен тај дан:

„У Старој Србији и Маћедонији учињен је помен Доситеју Обрадовићу у целој рашко-призренској, велеско-дебарској и скопској епархији. Нарочита служба служена је у манастиру Високим Дечанима, а у Скопљу у гимназијској сали била је свечана прослава с предавањем. Говорио је г. Др. Милош Перовић,професор, а хор ученика Гимназије и Учитељске Школе певао је његову Химну Доситеју. У Битољу је стогодишњица од смрти Доситеја такође прослављена пред широм публиком.”

Тако је било некада, не толико давно, да би се заборавило.

Ђ.К.

 

 

 

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић