25. мај 2011.

На Петој међународној конференцији о Јасеновцу, одржаној у Бањалуци, усвојена је Декларација којом се од Хрватске тражи да прихвати историјску одговорност за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима који је у Другом светском рату починила Независна Држава Хрватска (НДХ).

У Декларацији се наводи да би у Хрватској, Србији и БиХ требало да се одреди исти дан "као знак сећања на жртве геноцида у НДХ", као и да садашње хрватске власти утврде и у разумном року исплате праведну одштету жртвама и њиховим потомцима.

Затражено је и да се у целини сачува и, као споменик жртвама, одржава јасеновачки комплекс концентрационих логора, те да се спроведе програм заштите и уређења Спомен подручја Доња Градина. Учесници Пете међународне конференције о Јасеновцу закључили су да су злочини усташа и НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата били "смишљен и планиран геноцид, онако како је дефинисано Конвенцијом УН о спречавању и кажњавању геноцида из 1948. године".

У декларацији се још истиче да је НДХ била једина земља у којој су током Другог светског рата постојали концентрациони логори за истребљење деце и додаје да је у Старој Градишки, Јасеновцу, Уштици, Јабланцу, те Горњој Ријеци код Крижеваца и Лобограду према непотпуним истраживањима страдало 42.791 српско дете, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце. У Декларацији се наглашава да је "злочин геноцида у НДХ по својим размерама најближи холокаусту који је у нацистичкој Немачкој извршен над Јеврејима". Члан Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић рекао је да ће Декларација бити послата парламентима свих земаља, а међу првима, земљама бивше СФРЈ.