22. мај 2011.

 У циљу што бољих веза српске дијаспоре са матичном државом, министар просвете и науке Жарко Обрадовић представио је електронске уџбенике на три ЦД-а за децу грађана Србије који живе у иностранству. Реч је о три ЦД-а за три предмета – српски језик, моја отаџбина Србија и основе културе српског народа. 

Према речима министра Обрадовића, предмети су распоређени у три категорије зависно од узраста деце, млађи ниво који обухвата први, други и трећи разред, затим средњи ниво за четврти, пети и шести и старији ниво за седми и осми разред. „Република Србија је до сада на више начина регулисала питање образовања и васпитања деце српских грађана у иностранству, а у новијој историји Србије ово је први пут да се штампа овакав тип уџбеника“, истакао је Обрадовић. Он је навео да у иностранству постоје 256 образовних група са 3 852 ученика, а налазе се у Швајцарској, Немачкој, Француској, Белгији, Грчкој, Италији, Данској, Кини и Јужноафричкој Републици. Министар каже да допунску наставу на српском језику изводи 26 редовних и 19 хонорарних наставника. „Наша идеја је да повећамо број група деце, а тиме и број наставника јер постоје захтеви за отварање нових образовних група у Данској, Холандији, Норвешкој, Аустрији, Великој Британији, Словенији, али  и у САД, Канади, Африци и у Аустралији“, додао је Обрадовић. Електронски уџбеници биће бесплатно дистрибуирани путем бројних удружења Срба у иностранству, конзуларних представиштава Србије и Завода за уџбенике.

Помоћник министра просвете и науке за међународну сарадњу Весна Фила представила је и јавне исправе за наставнике и ђаке у иностранству, као што су дневници, матичне књиге и ђачке књижице. Како је истакла, ови документи ће по први пут бити евидентирани у конзуларним представништвима Србије и сведочанства која ће се издавати на основу њих важиће као званична документа Србије. Фила је истакла потребу склапања посебног споразума са ЕУ како би се избор наставника који ће држати допунску наставу на српском језику у земљама Уније учинио што лакшим. „Важећи принцип према којем наставник мора имати одговарајуће препоруке Министарства просвете и науке Србије, а истовремено мора бити грађанин земље у којој ће радити, у пракси представља проблем, закључила је Фила.