10. мај 2011.

Братство Храма Светог Саве на Врачару данас обележава своју храмовну славу. Тог дана, када се наша Света Црква молитвено сећа спаљивања моштију Светог Саве Српског 1594. године на београдском брду Врачар, Светом  Архијерејском Литургијом началствовао је Његовоа Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење братства овог светог храма. 

И ове године Српска Православна Црква молитвено, саборно и литургијски се сећа безумног чина спаљиваља моштију Светог Саве - нашег духовног родоначелника, првопрестолника и учитеља. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј начластововао је Светом Архијерејском Литургијом у Спомен храму Светог Саве на Врачару, величанственом споменику који српски народ довршава у славу и част Господа Исуса Христа и Његовог угодиника Светог Саве. 

У присуству многобројног верног народа српске престонице, Патријарху српском саслуживали су Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, свештеничко братство Храма Светог Саве предвођено протојерејом-ставрофором Радивојем Панићем, као и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.

Служби Божјој присуствовали су Млађан Ђорђевић, саветник Председника Републике Србије; проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве; као и представници Друштва за подизање Храма Светог Саве, Града Београда, Општине Врачар, Министарстава културе и просвете и Крунског савета.

Спаљивање моштију Светог Саве

Сваке године, 10. маја, Српска Православна Црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског. Године 1594. на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе.

Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија.

Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета" и „симбол српских традиција о државии независности". Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране.

И где год је трунка пепела му пала,
ту је нова љубав к роду засијала!

Јован Јовановић Змај

- Српски народ кроз сва времена свога битисања, од Светог Саве до данас, неговао је и чувао је неугасиви пламен благодарности и признања, љубави и пијетета, према свом великом препородитељу и просветитељу Светом Сави. Овај живи духовни пламен у српском кандилу није био угашен ни у она црна и зла времена кад студен камен у пећини хладној беше олтар српским молитвама, како је дивно рекао родољубиви српски песник. Тај животворни пламен није се угасио, него се још више и снажније распламтео, када је страх и злочиначка страст, пре 345 година, на овоме месту спалила часне мошти великог српског светитеља Светог Саве. Светлост тог благотоврног и животворног огњеног пламена неће се угасити никад у срцу и души српског народа и православног светосавља. И народ ће дуг благодарности Светом Сави прености и њиме загревати кроз сва покољења наше будућности-. 

Из беседе Патријарха српског Гаврила на данашњи дан 1939. године
приликом освећења камена-темељца Храма Светог Саве на Врачару.