06. мај 2011.
Монографија архитеката Милана Мијалковића и Катарине Урбанек, „Скопје – светско колиле: Архитектура подељеног града" биће промовисана 10. маја у Музеју града Скопља.
Аутори монографије, који живе и раде у Бечу, енгелску и немачку верзију пројекта су издали у Аустрији у кући „Wieser Verlag, Klagenfurt/Celovec", а сада ће у Скопљу бити промовисан на македонском и албанском језику.
Како је најављено, на промоцији у Скопљу се очекује дебата, по инспирацијама теза аутора а све у циљу развијања шире дискусије у јавности.
У изводу издавача верзије на македонском и албанском језику, куће „Готен", са Новом визијом и старим плановима за Скопје, између осталог се наводи:
Констатујући хетерогени и вишеслојни карактер главног града Македоније, једна од најмаркантнијих теза аутора је да Скопље, урбанистички и архитектонски није успело да постане целина.
Постоји очита подела етничких заједница и сегрегација у урбаном простоу са реком Вардар као природном и историјском границом. Историјски, Генерални план Кензо Танге за реконструкцију центра града није успео да преобрази ову линију поделе, у простор заједништва отворен за сваког грађанина Скопља.
„Нуклеус" Танге, јасно одређене зоне крај речне обале са бројним јавним функцијама, била је само делимично остварена и претборена у бафер зону у подељеном граду, ничије и свачије у не-месту. Намера да се граница претвори у жив простор за размену умножила се у много точки подела. То је резултирало фрагментацијом простора са широким опсегом различитих функција једне до друге: илегална, неформална, напуштена, прихваћена, репрезентативна.
Праћењем историјског неуспеха урбане визија из шездесетих, аутори сматрају да у данашње време, власти уместо да поправљају неуспехе из прошлости, јаз чак и продубљују.
Друга велика тема у монографији је вишеструка анализа савременог урбанистичког стремљења у Скопљу и стварања текућег комплетног плана, први пут после земљотреса. Актуелно урбанистичко планирање је вођено снажном идејом да се створи идентитет који се базира на једном целом опсегу западних модернистичких митова: од конструкције из времена Александра Великог, преко супротстављања османлијском утицају, до потпуне вере у комерцијализацију.
Парадоксално, поновни покушаји стварања посебног идентитета и конечно завршетка европеизације, у себи носе опасност, уместо компетиња, убрзања поделе града. Жеља за целином води унутрашњем раскидању града, сматрају аутори монографије Милан Мијалковић и Катарина Урбанек.
Њихово дело је било промовисано и на Сајму књига у Лајпцигу у оквиру сајамских програма Кафе Европа, Фокус Југоисточне Европе и Балкан рокс.
|