19. април 2011.

Ова седмица посвећена је успомени страдања, смрти на крсту и погребењу Исуса Христа. По величини догађаја које спомињемо сви дани Страсне недеље се називају великим. Особито умилним сећањима, молитвама и напевима издвајају се последња три дана.

Понедељак, уторак и среда ове седмице посвећени су сећању на последње беседе Господа Исуса Христа са народом и ученицима.

Велики уторак Страсне недеље врши се спомен на јеванђељску причу о десет девојака.

Господ наш Исус Христос говорио је ове приче својим ученицима, док је улазио у Јерусалим, пре свога страдања. Тиме Господ подстиче милост, а уједно поучава људе да спремно дочекају крај.

Оних пет девојака Господ назива мудре, јер су девствености додале и скупоцено уље милости, а других пет, назива неразумне, зато што су немале милости, иако су се и оне одликовале девственошћу. Оне су луде, јер су испуњавајући веће, пренебрегнули мало, па се стога ни по чему не разликују од блудница: тело је победило блуднице, а њих - имање.

Када је пролазила ноћ овога живота све те девојке задремаше и заспаше, т.е. умирали су јер се овде под сном подразумева смрт.

Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику. А пет њих бијаху мудре и пет луде. Јер луде узевши свјетиљке своје не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостајало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи.

Оци Цркве нас зато подучавају да увек будемо будни како би дочекали правог Женика, добрим делима, али пре свега милошћу, јер не знамо дана ни часа краја.

Ко испуни једно чак и веће, а друго - милост, заборави, неће ући са Христом у вечни починак, него ће постиђен да се врати назад, јер нема ништа страшније него да од девственост буде побеђена страшћу за богатством.