Својатање Иве Андрића ПДФ Штампа Ел. пошта

Андрић13. април 2011.

Питањем ко има право да објављује дела нобеловца Иве Андрића ових дана се баве београдска Задужбина Иве Андрића и Матица хрватска у Сарајеву. У расправу су се укључили и поједини београдски књижевници, пише загребачки "Јутарњи лист".

Београдска Задужбина Иве Андрића и Матица хрватска у Сарајеву ових дана баве се питањем ко има право на јединог нобеловца са ових простора Ива Андрића и ко је носилац ауторских права за издавање његових књига.

Задужбина је тужила Матицу хрватску у Сарајеву, јер је дела нобеловца уврстила у едицију Хрватска књижевност Босне и Херцеговине, а са сличним проблемом се суочила и Матица хрватска.
У тој задужбини сматрају да се Иво Андрић одлучио за српску књижевност и да не може бити објављен у едицијама које носе други национални предзнак. Сарајевски суд одлучио је у корист Задужбине, а сад се чека и правоснажна пресуда у другом степену.

Оно о чему је, такође, отворена полемика ових дана јесте тестамент нобеловца, из 1974. године. Наиме, уредник Матице хрватске Мирко Марјановић рекао је да постоји сумња у веродостојност тестамента "Последње жеље", који је нобеловац издиктирао двојици сведока - Гвоздену Јованићу и Милану Ђоковићу 1974. године, неколико месеци пре своје смрти.

Марјановић сматра да је тај документ, по свој прилици, фалсификат.

Иво Андрић"Основно је питање како то да је Андрић своју последњу жељу поверену Гвоздену Јованићу и Милану Ђоковићу, уместо Вери Стојић, свом вишегодишњем адвокату, није и потписао, није датирао, нити судски завео и оверио, ако је 5. децембра 1974. године, дванаест дана пре одласка у болницу, још био при свести? Неуверљиво је да он овако важан документ, док још није био у болници, свестан онога шта у њему пише, не потписује својом руком, да то уместо њега раде други", рекао је Марјановић.

Коментаришући полемике коме припада једини добитник Нобелове награде за књижевност са ових простора, књижевник Филип Давид каже да постоје индиције које тестамент Иве Андрића доводе у сумњу, пише хрватски Јутарњи лист, а преноси РТС.

"Марјановићеви аргументи су озбиљни, а читава прича око писања тог тестамента поприлично збуњујућа. Уместо памфлетских коментара или увреда, треба проверити Марјановићеве тезе. Уосталом, он је, као мало ко, добро упознат с радом Задужбине. Знајући овдашње обичаје, не би ме много изненадило да је ту било неких мутних радњи. Заправо, прави проблем је у томе што овде нико никоме не верује, често с разлогом, а најмање се верује правосуђу и сличним институцијама које би требало да објективно и независно размотре изнесене сумње", оценио је књижевник Филип Давид.

Давид сматра да нико нема монопол, односно да сви имају подједнако право на Андрића - и Срби, и Хрвати, и Бошњаци.

"Има писаца који једноставно не припадају само једној књижевности. Такав је случај и са Мешом Селимовићем, са Мирком Ковачем, Данилом Кишем, Бором Пекићем. Исак Самоковлија је уврштен у српску књижевност у сто књига, али ко може да оспори да он, заправо, више припада босанској књижевности", упитао је Давид.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић