01. април 2011.

Изузетним поводом организована изложба дела Дарка Марковића, је у служби обележавања његових јубилеја и истовремено подсећања на универзалност порука које трају.

Омаж Дарку Марковићу

- Непоколебљиви борац у сталном протесту, како сам вели, против људске глупости, у пробоју из балканске чауре, Дар-Мар, у духу његовог афоризма из збирке „Оче наш, мајко моја", да је рам добар за слику, али не и за сликара, много тога је често испред времена, готово пророчански, уткао у памћење генерација које се, и саме напајају и поистовећују, некада и едукују, критикама јунака и жаокама за наук.

Свесни смо чињенице да је, чак и пресеком, немогуће успешно осликати преобини опус стваралаштва Дарка Марковића. Зато само подсећамо на исписани траг, од старта, студентским радовима на скопском архитектонском факултету, прве карикатуре објављене у београдском „Јежу", далеке 1958. преко плодних периода у његовом „Остену", светској галерији карикатура, рада на филму, телевизији, факултету уметности, до данашњих свакодневних стрип опомена сурове реалности демократских искушења одужене већ хроничне транзиције на овим просторима, рекао је Станчић у омажу слављенику.

- Судећи по бројним домаћим и међународним признањима, карикатуриста, сатиричар, аутор бриљантних анимираних филмова чији је квалитет и светски ниво оверен двема наградама интернациналног фестивала у Монтреу, на пример, које ће, слободни смо да то заједнички закључимо, остати недокучив домет ствараоцима из овог дела Европе, Дар-Мар је одавно на европском курсу. Доказао је то и својом лондонском животном и стваралачком фазом, када многи данашњи еврофили објективно нису ни могли да сагледају те трагове Дар-Мара, као грађнина света.

Управо зато Дар-Мар је својим карикатурама и укупним стваралаштвом некако једнако наш, а светски, и то не само у Македонији, него и у Београду, Новом Саду, Љубљани, Сарајеву...где је сарађивао у време југословенских веза. Његовог Пецка подједнако су као свог јунака примале и сада то чине различите генерације.

Част нам је што ево и овом изложбом у Спони делимо заједничку оцену да Марковићево дело, карикатуре, анимирани филмови, сатира, пола века, Нушећевски одржавају бритку и јасну актуелност у свим режимима. Уверавамо се да су многе овде изложене карикатуре и те како актуелне, коментаришу садашњу збиљу, све што преживљавамо, иако су настале пре три, или чак четири деценије.

Попут Нушића, који је, ето, дозволите да поделимо и професионалну екслузивност, мало ко зна, са Марковићима везан кумством, јер, венчао је у Солуну, његове бабу и деду, па 1904. у Битољу, крстио Даркову маму, Дар-Мар својим карикатурама и опомињућом бритком сатиром утискује универзалне трагове у народу важеће за све поретке независно на њихову идеолошку боју и историјски период.
И овим јубилејима, Дар Мар доказује своју оригиналност у сталном стваралачком успону, у пуној снази, увек у најбољим годинама, попут његовог Пецка.

Уз честитке за јубилеј, пожелимо му нове успехе, богату жетву на стваралачком пољу карикатуристе које му деценијама живот око нас и друштвена, а највише политичка логистика различитих боја обилато дарују, рекао је Станчић, на отварању изложбе у „Спони".

Реч аутора

- У првоаприлском духу, и овом пригодом, можемо да констатујемо да је и то мало шале и смеха, у условима и искушењима под којима живимо, како смо расположени и задовољни, у години – и на тај дан превише. Са друге стране, шта све радимо и шта нам раде, могу да докажем нама је изгледа сваки дан - први април.

Ипак, у том и таквом животу, отуђености, када све мање времена имамо и за своје најближе, па чак и за себе, када се све више затварамо, међусобно не разговарамо, забринути и замишљени пред телевизором, и другим играчкама савремене понуде, хумор и сатира нас нагоне да макар једног годишње станемо испред огледала, и насмејани кажемо истину у очи, независно каква она била, рекао је Марковић у обраћању на изложби у „Спони".

Прилика је да том пригодом, како је рекао Марковић, развучемо узне у осмех, погледамо колико су нам здрави зуби, да ли треба да поправимо нешто, пломбирамо, или додамо који мост или вилицу,. Са добрим зубима и смехом све је здравије. Јер, са здравијим зубима можемо боље и да загриземо у ово друштво и све што нам оно нуди, рекао је Марковић, захваљујући се на подршци и организацији свечаности поводом јубилеја.

Колико су и првоаприлске поуке Дар-Мара, и његове сталне продукције карикатура и сатире, заиста корисне, често и лековите, потврђују и научна открића да је минут смеха раван десет пута дужен напорног физичком раду или телесним вежбама, за скидање калорија.

Плодни трагови стваралаштва

Дарко Марковић, Дар-Мар, карикатуруиста и сатиричар, режисер и аутор цртаних филмова, аутор стрипова, илустратор, дизајнер, архитекта, отац и деда, рођен је 18. децембра 1940. године у Скопљу.

Студирао је архитектуру у Скопљу и Кракову, када је већ почео да ради карикатуре. Дипломирао је у Скопљу 1966. године. Прву карикатуру је објавио 1958. године у београдском „Јежу".

Карикатуре је 1960. године, редовно почео да објављује у скопским листовима „Нова Македонија", „Млад борец" „Студентски збор". Први студентски клуб карикатуриста КИКС формирао је 1962. године на архитектонском факултету у Скопљу. Две године касније почиње да ради ка уредник сатиричне странице „Епицентар" у скопском дневнику „Вечер".

Хумористично-сатирични часопис „Остен" у Скопљу, Марковић је основао 1966. године, а три године касније оснива и Светску галерију карикатура у главном граду Македоније.

Анимирани филм је специјализирао у Загребу, 1972. под менторством оскаровца Душана Вукотића.

У „Вардар филм" је прешао 1975. године где је формирао Студио за анимирани филм.

Од 1979. године, почиње да креира познати стрип са главним јунаком – Пецком. Тај стрип, свакодневно траје већ пуне три деценије у македонским листовима „Нова Македонија", „Дневник" и „Време".

На Ликовној академији у Скопљу, марковић је 1982. године назначен за професора анимираног филма, а истовремено је радио и као главни и одговорни уредник програма тадашње Телевизије Скопље.

Од 1987. до 1995. године живи и ради у Лондону.

По повратку у Скопље, 1996. године формира телевизију Телма, за скопску компанију Макпетрол, као кум и њен први директор.

Лане је у скопском дневнику „Утрински весник" почео да креира нови стрип са главним јунаком Панчом Тиквешанским, за АД Тиквеш из Кавадараца. Такође помађе обнављању „Остена" и Светске галерије карикатура.

Поред рада на филму, писања сатире, сталне продукције стрипова и карикатура, Марковић има времана за веома креативан и специфичан хоби – израду сатиричних минијатура у дрвету.

Срећно је ожењен Афродитом, која је такоше архитектеа и аниматор, са којом има ћерку Леону и сина Филипа, три унука – Тео, Јана и Марко.

Њима се на свечаности отварања изложбе у „Спони" Дарко посебно захвалио што му поштедом од домаћих обевеза отварају могућност да плодно ствара, „да плете ситан вез тачку по тачку до дела дрвеним оловкама", у свом кућном атељеу.

Као активан пензионер живи и ради у породичној кући у центру Скопља где се налази и његово студио, атеље и радионица.

Годишњица

Организовање велике јубиларне изложбе карикатура Дарка Марковића уприличено је уочи годишњице успешног деловања Културно-информативног центра Срба у Македонији „Спона" у новим просторијама, подсетила је Биљана Тодоровић Георгиевска поздрављајући у име Центра, бројне угледне госте културне посленике и љубитеље дела популарног Дар-Мара.