26. март 2011.

Летње рачунање времена у Европи почиње у ноћи између суботе и недеље, када часовнике у 2.00 сата треба померити један сат унапред.

Овакав начин рачунања времена у Европи ће трајати до 30. октобра.

Циљ померања времена углавном је уштеда електричне енергије, а у Србији је летње рачунање времена први пут уведено 27. марта 1983. године.

Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила влада, а пре пет година донет је нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 70-их година, чиме се "продужава" дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Председник Русије Дмитриј Медведев почетком фебруара ове године донео је одлуку да у тој земљи укине летње и зимско рачунање времена.

Русија ће 27. марта померити сат унапред као и у остатку Европе, али на јесен неће вратити време унатраг, као што чине остале европске државе.

Тиме се Русија придружила Исланду, који је до сада била једина европска земља која не помера сатове.

Разлике

Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе. На северној хемисфери летње време почиње последње недеље у марту или прве недеље у априлу. Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном, на северној хемисфери.

Од 2002. године земље ЕУ, као и остале земље у Европи, одредиле су да почетак летњег времена буде последње недеље у марту, а завршетак последње седмице у октобру.

На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена је обрнут у односу на северну.

Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена. Израел је, примера ради, до пре неколико година мењао летње време различито од "остатка света", због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла прелазити на израелско летње време.

Поједини астрономи су против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, макар се то правдало и економском рачуницом.