24. март 2011.

Дан сећања на погинуле у НАТО бомбардовању Савезне Републике Југославије, обележен је данас широм Србије. Око 20 часова, 24. марта, 1999. године деветнест земаља Алијансе, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација почеле су бомбардовање, најпре касарни и противваздушне одбране Војске СРЈ. Током ваздушних напада на СРЈ, који су трајали без прекида 78 дана, убијено је око 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Тешко су разорени инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, медијске куће, споменици културе, српске светиње...

У знак сећања на жртве НАТО бомбардовања, грађани и државни званичници одали су пошту и положили цвеће на спомен-обележја широм Србије.

Градоначелник Београда Драган Ђилас, колеге и породице настрадалих, положили су цвеће на спомен-обележје "Зашто?", које је подигнуто у знак сећања на 16 радника Радио-телевизије Србије, који су страдали у бомбардовању зграде у Абердаревој.

Помоћник министра рада и социјалне политике Миро Чаваљуга положио је у београдском парку Ташмајдан венац на Споменик деци страдалој током бомбардовања, док је цвеће на гроб Милице Ракић у Батајници положила чланица Градског већа Јована Механџић.

Милица Ракић је 18. априла, када је страдала у свом дому у Батајници, имала три године.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић је, после полагања венца на споменик "Гласник" на Стражевици изразио наду да грађани Србије више никада "неће морати за своју земљу да дају своје животе".

Министар одбране Драган Шутановац положио је венац на спомен-обележје погинулим припадницима војске, Министарства унутрашњих послова и грађана страдалих током бомбардовања у Врању.

Годишњица бомбардовања обележена обележена је и у Нишу. Током 78 дана ваздушних напада, град је бомбардован чак 40 пута, а живот је изгубило 56 цивила, полицајаца и припадника војске из тог града.

У Новом Саду су положени венци на спомен обележје у кругу касарне Војске Србије "Југовићево". Током 78 дана бомбардовања, страдали су цивилни и војни објекти, а срушена су и сва три новосадска моста

Представници Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца положили су венце крај споменика "Узнесење" у Крагујевцу, посвећен свим погинулим Крагујевчанима у ратовима од 1990. године до краја НАТО бомбардовања Србије.

У Панчеву је годишњица НАТО бомбардовања обележена полагањем венаца на споменик тројици страдалих радника Рафинерије нафте у том граду, који су погинули на радним местима.

Венце и цвеће на споменике пилоту Миленку Павловићу и жртава бомбардовања положиле су делегације Града Ваљева, Војске Србије и борачких организација, а група средњошколаца одржала је потом протестну шетњу од споменика до центра Ваљева уз поруку да се бомбардовање никад и нигде не понови.

Одавање поште погинулима

Крај Спомен обележја у крушевачкој касарни Расина одржан је помен и положени су венци у знак сећања на 148 погинулих војника - припадника 125. моторизоване и 7. пешадијске бригаде из Крушевца, 58. лаке пешадијске бригаде и 53. граничног батаљона ђаковица из Приштинског корпуса.

У Чачку је 12. годишњица НАТО бомбардовања обележена полагањем венаца испред споменика жртвама у малом градском парку. Венце су положили представници Града, Моравичког округа, војске, полиције, Удружења ратних војних инвалида, као и удружења бораца.

Дванаест година од почетка бомбардовања у Краљеву је обележено комеморацијом у Скупштини града и парастосом за 77 Краљевчана погинулих у ратовима од 1991-1999. године. У ужичком региону, где су током НАТО бомбардовања страдала три цивила, док их је тридесетак рањено, мештани одају помен жртвама те војне интервенције.

Комеморативни скуп посвећен страдалима у бомбардовању одржан је и испред Соколског дома у Сремској Митровици.

Представници Топличког округа, локалне самоуправе, многобројних борачких организација и чланови породица положили су цвеће и венце на споменик погинулим полицајцима и војницима у центру Прокупља.

У центру Куршумлије је код споменика страдалима у НАТО бомбардовању, одржана комеморација, а венци су положени и на споменике страдалима у општини Пријепоље.

Помен жртвама бомбардовања 1999. године служио је у Грачаници епископ рашкопризренски и косовскометохијски Теодосије.

"Сетимо се тог стравичног тренутка када су страдали и војници и полицајци и наши браћа и сестре, невине жртве на овим просторима, па и свуда по земљи српској. Када су са неба падале бомбе и сејале смрт на овим просторима", рекао је епископ окупљенима на помену код Часног крста.

ПОСЛЕДИЦЕ НАТО

Бомбардовања пројектилима пуњеним осиромашеним уранијумом погубне су по хиљаде људи, посебно у подручјима југа Србије и Косова и Метохије, где је према признању учесника у агресији, изручена највећа количина ове разорне муниције – пишу Вечерње новости. Осиромашени уранијум, сматрају стручњаци, још дуго ће бити присутан и узимати данак у новим жртвама. Овим проблемом се ипак најозбиљније позабавила Италија, после велике смртности од рака њених војника, стационираних на КиМ. Парламентарна комисија покренула је истрагу. Резултати су поражавајући - преносе Новости.

"Кривица"

- Једина кривица невино пострадалих била је што су припадали српском православним народу, што су часно чували свој образ и показали се достојним својих предака - рекао је патријарх српски Иринеј, који је служио парастос жртвама НАТО агресије у београдској цркви Светог Марка.

Сећање у Куманову

На 12. годишњицу бруталне агресије НАТО на Србију, чланови Регионалног одбора Уједињене српске заједнице у Македонији (УСЗМ) данас су у Куманову у цркви Свете Тројице као и сваке године на данашњи дан, организовали помен невиним жртвама.

Уз пригодну беседу и подсећање на страдање српског народа под бомбама Североатланске војне алијансе, на страдања чији су ожиљци у народу још увек дубоки и снажни, паљене су свеће у цркви.

- Као и сваке године од НАТО бомбардовања Србије, на данашњи дан подсећамо на ужасе те некажњене агресије на српски народ и српску државу, са жељом да се то никада не понови. Палимо свеће за невине жртве, за све који су погинули у том бесмисленој демонстрацији силе и моћи над недужним становништвом, рекао је председник Регионалног одбора УСЗМ, Часлав Јовановић.