Грешни бесмо и сада смо ПДФ Штампа Ел. пошта

Порука писца16. март 2011.

Реч опомене – Љубивоје Ршумовић

- Нисам упознат са стањем језичког идентитета у Срба у Македонији, не знам има ли зле намере, али знам да је језик најважнији, од њега све извире. И када њега нестане, нестало је све, каже Љубивоје Ршумовић.

Познати српски песник Љубивоје Ршумовић, открива да одавно није био у Македонији, а време боравка у Скопљу о Савиндану искористили смо и за разговор, држећи се пре свега основне теме – очувања матерњег српског језика код младих и старијих на примеру светог просветитеља.

- Најмлађи се раније и боље упознају са српским језиком, јер то онда њима остаје. Наравно и старија деца могу да науче, али то знање брже избледи. Свети Сава је био један од првих српских књижевника и амбасадора који је поседовао широки дух још у 12. веку. После њега појављује се Доситеј Обрадовић као први министар просвете, Србин, али и ерудита и светски човек, каже Ршумовић.
Као први човек Задужбине Доситеј Обрадовић, остајући на основној теми, радује нас идејом да би објављена сабрана дела о Доситеју Обрадовићу могла бити промовисана у „Спони˝.

Ршумовић- Растко Немањић је узео име Сава, а према предхришћанском веровању то име представља митско паганско божанство, помиње се и као заштитник вукова. Говорило се да је и река Сава по њему добила име. За све Србе ма где били важно је, позивајући се на Светог Саву да нам помогне, морамо да знамо да је он био помиритељ и објединитељ. У песми Грешни бесмо, коју сам написао лане, почињем стиховима „Кад грешни бесмо, јесмо Саво Свети и сада смо...˝ Песма је написана прошле године, поводом Светосавске академије у Београду.

- Желим да нагласим да је Милан Недић позивајући се на Растка Немањића имао један веома важан поглед: - Пођите чедо моје по земљама српским, тамо где се не говори, неглагоља, тамо је земља изгубљена, само тамо где се глагоља, где се наш језик чује, где има народа нашег има и наде да ће се та земља повратити-а то је врло важно да и на Косову буде што више, присутан језик, а онда значи да ту има и народа. Свуда је то тако, зато они који су вештији од нас Срба, прво гађају на језик. Нисам упознат са стањем језичког идентитета Срба у Македонији, не знам има ли зле намере, али знам да је језик најважнији, од њега све извире. И када њега нестане, нестало је све, упозорава песник.

На питање какво је данас, у ери свеопште компјутеризације и електронског „завођења˝ објективно место књиге у друштву, Ршумовић подсећа на обавезу „буђења државе˝ у том погледу.

- Ове године се обележава Светска година књиге и језика. Овај догађај је прокламовало и подржало Министарство културе Републике Србије и то је веома важно, јер, будимо реални, догорело је до ноката. Стање је неподношљиво, и заиста је морала држава да смогне и више снаге да се позабави овим питањима везаним за културу, за књигу пре свега. Поздрављам ту иницијативу и акцију.

Поновним доласком у Македонију, после више година, песник нам открива и нека драга сећања емотивних трагова младости на овим просторима. Као новинар, касније, кроз рад на терену по Македонији, каже да је у то време најбоље осећао дух овог поднебља.

Са Ђурчиновим- Одавно нисам био у Македонији. Као гимназијалац из Ужица 1956. био сам на радној акцији на регулисању Црне реке. Штипска бригада је била поред наше. Тамо сам упознао Невенку и са њом се забаљао месец дана. Били су то дивни дани и ја сам желео да она дође на Златибор, али је моја бака Јованка, васпитана у јаком патријархалном духу, била изричито против тога. Морао сам услишити молбу и испоштовати тај захтев. Ја сам био у Штипу код њених родитеља. Хвалио сам се својим коњем на Златибору и она је то желела да види, али... Доалазио сам касније у Куманово и Скопље и са Културно-уметничким друштвом и као студент, затим и као новинар телевизије, правио сам емисије о Мијацима, о Брсјацима, о Торбешима. У то време сам највише осећао дух овог поднебља, језик, али и начин живота, обичаје.

Сусрет са пријатељима

За време боравка у у Скопљу Љубивоје Ршумовић се сусрео и са неким од својих пријатеља. Међу њима и са академиком Миланом Ђурчиновим, издавачем и власником књижаре Табернакул, Николом Враживирским... Била је то прилика да поново размене мишљења о новонасталим околностима у књижевности, издаваштву, припреми нових вредних издања, новим таласима, у новим условима, критици...

Грешни бесмо

Грешни бесмо
Разбраћени
Грешни бесмо
Саво Свети
И сада смо
Овде где смо
Распети
На знаку Христа
Ал блиста још
Неуморни
Зорни лик Твој
Чудотворни

Сад чудо створи
И отвори Непојамно
Откључај нам
Златне двери
Измири и осоколи
Осрци нас
И продобри
Омелеми са висине
Сабери у својој вери
И помози молимо те
Ко што добри
Бози чине

Непослушни
Грешни бесмо
Јесмо
Саво Свети
Мислили смо
Да се тако
Лети брже
Лети више

Желели смо
Много хтели
Сад исцели
Овесели и умножи
Лековити
Добродани
Одуши и опамети
Оче свети
Озвездај нас
Вековити
Посаветуј
Сабери у својој вери
Душе младе
И помози молимо те
Ко што Бози
Добри раде

(Љубивоје Ршумовић)

Ђак из Љубиша

Љубивоје Ршумовић, познати српски песник за децу, рођен је 1939. године у Љубишу, на Златибору, у породици Милесе и Михаила Ршумовића. Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Одсеку компаративне књижевности.
Најпознатије књиге су му: Ма шта ми рече, Још нам само але фале, Домовина се брани лепотом...

Када човек подетињи

Када човек прекорачи седамдесету - све трке оставља за собом. Престаје да се такмичи са Временом. Коначно се дозове памети, никоме се више не извињава, никога више не би одерао од батина... Када саветује говори у пословицама... Не тугује за пропуштеним приликама... Почиње да се дружи са боловима у пределу кичме, а раздружује са боловима душе... Намерно багателише нагон за чистим смислом, даје себи слободу да буде разбарушен... Оно што зову психом он потискује у крај: какви комплекси, какви бакрачи!
Каже се да стар Човек подетињи. Не! То детињство Човеково дорасте да поново замени свакодневицу. Нова слобода почне да му осваја мисли, слобода без материјалног интереса, почне жеђ за митологијом и глад за игром... Почне присећање на она времена радозналости и радости од рада и сазнања... Посеже се за бесмислом, праве се тихи планови за улепшавање прошлости: да ли се на животној пртини види довољно јасно лични траг Човеков? Јер, будућности више нема, осим у успоменама других...(из текста Љубомира Ршумовића у Новостима).


Милутин Станчић

 

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић