12. март 2011.

Премијер и лидер Демократске странке (ДС) Зоран Ђинђић, једна је од кључних личности демократских промена 2000. године, које су означиле крај владавине Слободана Милошевића убијен је пре осам година испред зграде Владе Србије.

Супруга Ружица Ђинђић и чланови Демократске странке предвођени председником Демократске странке Борисом Тадићем положили су венац и одали пошту Зорану Ђинђићу.

На Ђинђићев гроб у Алеји заслужних грађана рано јутрос цвеће је положила мајка Мила, а пошту одају и грађани из готово целе Србије.

Омладина ДС шетњом до Алеје заслужних грађана на Новом гробљу, такође је одала пошту трагично настрадалом премијеру Србије.

На спомен плочу у дворишту зграде Владе венац је положио премијер Мирко Цветковић, а пошту премијеру Ђинђићу одали су и чланови Владе Зорана Живковића.

Шетњом за Зорана чланови ЛДП-а одали су пошту убијеном премијеру Србије.

На Тргу у центру Панчева откривена је спомен плоча на којој је уклесана изјава премијера "Гледајте у Будућност, тамо ћемо се срести ви и ја".

Зоран Ђинђић је био први председник Владе Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка ДОС-а на власт. Влада, на чијем је челу био, изабрана је 25. јануара 2001. године.

У обраћању посланицима у Скупштини Србије, по избору чланова његовог кабинета, Ђинђић је поручио да нова влада жели да од Србије направи "демократску цивилизацију, односно, да успостави основне демократске темеље" државе.

Према оцени западних дипломата, Ђинђић је допринео изградњи добрих односа са свим западним земљама, посебно са САД, након периода вишегодишње нестабилности.

Ђинђићева влада се снажно залагала за сарадњу с Хашким трибуналом за ратне злочине и за време те владе ухапшено је и изручено том суду неколико хашких оптуженика, међу којима и бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић.

На примедбе да није патриота, Ђинђић је одговарао оштро: "За мене је патриотизам да моја деца остану да живе у мојој земљи, да говоре матерњи језик, а да не морају да иду по белом свету трбухом за крухом."

"Патриотизам је то да цене моју земљу, да ја са својим пасошем могу да идем поносно преко било које границе. За тај патриотизам ће се ова влада залагати и ми смо у овом смислу велике патриоте", говорио је Ђинђић.

Оснивач Демократске странке

Ђинђић је један од оснивача Демократске странке у којој је био председник Извршног одбора, а од јануара 1994. до убиства председник ДС-а.

Био је први, после 1945. године, некомунистички градоначелник Београда, изабран у фебруару 1997. испред коалиције "Заједно". На тој дужности је био седам месеци, када је смењен на захтев коалиционог партнера СПО.

Ђинђић је био један од ветерана српске опозиције и један од најистакнутијих лидера ДОС-а, која је поразила режим Слободана Милошевића на савезним и републичким изборима 2000. године.

У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног "земунског клана", а као вође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције Милорада Улемека Легију, као и вође "земунског клана" Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова највеће организоване групе на простору бивше Југославије, како је означен "земунски клан".

У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО-а Звездан Јовановић (звани Звеки и Змија), његови помагачи и још неколико припадника ЈСО-а, као и већина припадника 'земунског' и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из протеклих година.

Оптужени за убиство премијера Ђинђића проглашени су кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.

Беседе у Зоранову част

Сања Миливојевић из Ужица победница је такмичења "Беседе у Зоранову част", одржаног на тему "Пре него што бациш камен на другог, реци шта си урадио".

Проглашавајући победника, председник Србије и лидер ДС-а Борис Тадић рекао је да је Зоран Ђинђић, по сопственом сведочењу, био бољи од других зато што је више радио од других и да је то лекција коју Србија треба да научи.

"Када бисмо сви радили десет минута дуже и ефективније, онда бисмо за неколико година видели конкретна дела, нове мостове, луке, зграде, институције и живели бисмо боље. И ту је одговор зашто су неки народи успешнији", рекао је Тадић и додао да не постоје мање и више способни народи, али да постоје различите културе рада.

Ђинђић је, како је поручио Тадић, више него људи из његовог окружења био у стању да своје идеје претвори у акције и да тим акцијама мења стварност.