11. март 2011.

Данас се навршава пет година од смрти бившег председника Србије и СР Југославије, Слободана Милошевића, који је умро од инфаркта у својој ћелији у притвору Хашког трибунала током суђења за ратне и злочине против човечности на Косову и у Хрватској, и за геноцид у БиХ. 

Пошто није добијена дозвола коју су тражили породица и високи функционери Социјалистичке партије Србије да се сахрани у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће своје супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу. 

Удружење "Слобода" организује обележавање годишњице смрти.

У Дому културе у Пожаревцу биће одржана промоција књиге "Таквог га знам", у којој је 60 Милошевићевих сарадника, страних државника и људи који су учествовали у његовој одбрани у Хагу написало ауторске текстове о Милошевићу. Међу ауторима су Јевгениј Примаков, Ремзи Кларк, Петер Хандке, Милорад Екмечић, те Марко Милошевић, син Слободана Милошевића

Гроб некадашњег председника Србије и СРЈ и хашког отуженика Слободана Милошевића у Пожаревцу данас је посетило нешто више од 100 људи, међу којима министар Милутин Мркоњић и бивши председник Црне Горе Момир Булатовић.

Биографија

На првим вишестраначким изборима у Србији после Другог светског рата, децембра 1990. године, изабран је за председника Србије.

Исте године изабран је за првог председника СПС-а, настале уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије, на чијем челу је био до смрти.

На превременим изборима, децембра 1992. године, поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.

Милошевић је предводио делегацију, у којој су била по три члана из СРЈ и Републике Српске, на преговорима у Дејтону, у новембру 1995. године.

Тада је у име делегације парафирао Споразум о миру у БиХ, познат и као Дејтонски споразум који је, затим, потписан децембра 1995. године, у Паризу.

За председника СР Југославије изабран је 25. јула 1997. године и на тој функцији је остао до 5. октобра 2000. када је под притиском јавности признао пораз на председничким изборима септембра те године. За председника СРЈ тада је изабран кандидат ДОС-а и лидер Демократске странке Србије, Војислав Коштуница.

Од Газиместана до Схевенингена

Темељ Милошевићеве каријере на коме је изградио више од деценије дугу неприкосновену владавину, јесте говор 28. јуна 1989. на Газиместану, током прослава 600 година косовске битке којој је присуствовало око милион људи.

Убрзо потом уследио је распад СФР Југославије, најпре словеначки рат, па два разорна у Хрватској и БиХ и на крају сукоб на Косову и бомбардовање СР Југославије.

После победе ДОС-а на председничким изборима 24. септембра 2000. године, не желећи да призна пораз, СПС и њен лидер су изазвали постизборну кризу која је запретила грађанским ратом у Србији. Криза је окончана 5. октобра после масовних протеста грађана широм Србије.

СПС се поново вратио на власт у јулу 2008. године када је формирана републичка влада премијера Мирка Цветковића у којој СПС има три министарска места, а лидер странке Ивица Дачић је потпредседник владе и министар унутрашњих послова.

Због злочина током сукоба на Косову, Хашки трибунал је против Милошевића подигао оптужницу 27. маја 1999. године, а потом и због злочина у Хрватској 9. октобра 2001, а 23. новембра исте године због геноцида у БиХ.

На основу Уредбе Владе Србије, Милошевић је Хашком трибуналу изручен 28. јуна 2001. године, 12 година после говора на Газиместану.

Суђење Милошевићу у Хагу почело је 12. фебруара 2002. године доказним поступком за злочине на Косову, а потом и за злочине у Хрватској и БиХ. Преминуо је пре пет година у Схевенингену.

Његово тело допремљено је из Хага у Београд 15. марта 2006. године, а наредног дана је било изложено у Музеју "25. мај", у оквиру музејског комплекса на Дедињу. Милошевић је сахрањен у Пожаревцу, у дворишту породичне куће.