08. март 2011.

Дан жена установљен је на Другој међународној конференцији жена социјалиста, 8. марта 1910. године, у Копенхагену, на иницијативу Немице Кларе Цеткин, тадашње лидерке женског радничког покрета.

Тај празник обележава се у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године и њујоршки марш више од 15.000 жена које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.

Дан жена први пут је обележен 1911. године у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској, а тог дана је у тим земљама више од милион жена и мушкараца присуствовало скуповима на којима је захтевано да жене гласају на изборима, да им се омогући да заузимају јавне положаје, да имају право на рад и стручно образовање...

Демонстрације радница одржавале су се у скоро свим већим европским градовима, сваке године до 1915. године и ширења Првог светског рата, а главни захтев тих маршева био је да европске земље коначно уведу универзално право гласа.

У Србији се Дан жена обележава од 1914. године.

Право гласа

- Право гласа за жену ујединиће нашу борбу за социјализам, гласио је слоган за који се залагала Клара Цеткин.

Совјетска Русија је била прва држава која 8. март обележила црвеним словима у календару 1917. а као нерадни дан је уведен 1965. године.

Иазнимљиво је да се у Мозамбику, Дан жена прославља 7. марта као знак сећања на смрт националних хероја и прве жене првог председника држве Саморе Машела, Жозине Машел, која умрла 1971. године.

У Јужноафричкој Републици, Дан жена се одбележава 9. августа у знак на сећања на 1956. годину, када је неколико хиљада жена организовало марш против режима у Преторији, које су власти сурово угушиле.

Традиционално дан жена је везан за истицање примера хероина, али обичних жена из народа које су ушле у историју борећи се вековну борбу за једноскост полова у друштву.

Статистички и животно то још увек није усаглашено. Тако према подацима Државног завода за статистику у Македонији само једна од пет послодаваца је – жена. Тренутно у Македонији, на пример, нема ниједне жене на месту градоначелника...

И у земљама Европске уније жене зарађују готово 18 одсто мање од мушкараца и раде на нижим позицијама. Лане је 19 одсто посланичких места у свету припадало женама, што је највише од када постији парламентарна демократија. То је ипак знатно нише од критеријума које препоручује Савет Европе – заступљеност жена у политици треба да буде најмање – 40 процената.